Илустрована ратна кроника

Св. 29.

ИЛУСТРОВНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 239.

су им давали комаде белога хлеба, а Турци су захваљивали и узвраћали дар цигаретом. Честосу непријатељи од јучер пружали један другом руке. Оаи мали призори сваки су се час понављали на очиглед публике, а да ипак није ничим у тим призорима суделовала нити се у ње појавио ма и најмањи знак тронутости. — Тужан одлазак турске посаде. Касније, после подне, Турци су се врстали неми, измучени, а чини се и потиштени од љута бола. Одилазили су сами, без поздрава становништва, за које су се борили и жртвовали. За њега су били готово уништени, без хлеба, као на крају живота; за њега је од изабранихнизама, који су дошли у броју од четири тисуће, одилазило четири стотине. За све то није им нико благодарио, ни кретом руке ни погледом, а ни барем својом присутношћу. Нису још прешли прага скадарскога, а већ су били заборављени. Док су Турци остављали град, становништво је мало по мало излазило из кућа, купило се по улицама, те било задовољно, што се ослобо дило бомбардовања. Неколико сто тина бедника дало се на плењење владиних зграда; тужан овај призор престао је тек јутрос. Из велике касарне, из празних болница однесено је све, па и крила прозора и решетке |на улазима. По улицама су онда све то разбојници продавали за смешне цене, само да се свега реше и да могу ићи опет пленити. Седиште судишта, сазидано од дрва, бејаше готово све уништено.ј заједно с архивом, документи су у свежњевима разасути и погажени од руље, која је са највећом радошћу све разоравала. Недостојан овај призор престао је тек јутрос. Према уговору о предаји Црногорци имају у колони ући у град данас у Б после подне, али призор, накојисе становништво прилрављало.готово је посве изостало. Сусталост трупа и потреба да се одмах поседну позиције, запречише свечани улаз пет батаљона са Бардањола. Црногорци су ушли у град раштркано, изузев један батаљон, коме су јашили на челу генергли МартиновиИ и ВукошиИ. Дочек је био удворан: оба генергла примили су много поздрава, на које одговараху уљудно. На Серају је црногорска музика засвирала народну химну; мало и-за тога дошла је хришћанска глазба, која је одсвирала некоје маршеве. Али публика није одушевљено суделовала у акламацијама војника; присуствовала је кратком призору више из радозналости;али ни Црногорци нису

више тражили од ових, које су још прексиноћ бомбардовали. Можда ће се расположење про менути — говорио ми је данас један официр, који није крио хпаднога цочека. Ко зна? Можда. Тај свет не даје много важности политици, а према догађајима показује резигна цију. Праве патриоте у бризи сузг судбину града. Видио сам вечерас једнога од њих у дворани хотела „Европе", самога, замишљенога, ује дном куту, док су у дворани певали Црногорци. Приближио сам му се и рекао: — Чини се, да ће Сдадар остати автономан. Он ми се мало насмејао, као да ми захваљује на намери, да му донесем добру вест. А онда показујући на Црногорце рече : — Ови су ушли, да побију вашу вијест. Уосталом — настави с горком иронијом — ови честити младићи су вредни, а ми, који нисмо, треба да смо почашћени њиховим друштвом. А онда чин" ми се, да су постали бољи. Улаз престолонаследника Данила У град. 25. априла. Навештени улаз принца Данила извршен је службено јутрос, премда је он већ био један дан у тврђави. Сад је он ушао праћен од читавог генералног штаба, под црногорском застгвом, да прими опроштајни поздрав Есад-паше, који је још остао у граду са генералним штабом и ађутантом. Тачно у десет сати позвала је труба на позор трупу која је била поређана уз пут, који води испод Тарабоша до тврђаве. Мало после тога сиђе кнез Данило са брежуљка и пође према царинарници. Публике

је било доста. Војничка глазба је на улазу преко моста Бојане интонирала црногорску химну, а Данило је пошао напред под сеном црногорске заставе. Јаши на белом коњу, држи се поносно, те енергичним гестом поздравља трупе. За њим иду генерали МартиновиА и ВукотиН, принц Петар , министар Пламенац те други генерали и други одличници, једна група официра и одред од петнаест коњаника. Поворка, код се развила уз мост Бојане, била је сликовита и поздрављали су је многи бурним: „Живели 1" (Свршиће се.) БУДУЋНОСТ БИТОЉА. (Свршетак.) При бољој и савршенијој култури земљишта и исушивању мочарних крајева крај шемнице и Црне, ови би крајеви дали тако обилату жетву, да би се цела Србија могла да исхрани. Од свих крајева које је наша војска ослободила, ови су готово једини, који ће у материјалном погледу бити нека накнада за огромне материјалне губитке наше у овом рату и једини који ће помоћи брзом економском уздизању наше државе. Велика и многољудна варош као што је Битољ у овој плодној равни има и мора да има сјајну будућност. До сада, подтурским режимом, Битољ поред свег природног богаства околине у којој лежи, није показао велике напретке. Зашто?

Заробљени Турци допраћени у Подгорицу