Илустрована ратна кроника

Св. 37.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 303.

Оне су отпочете . 24, продужене 25, а достигле кулминацију 26јуна, када су и завршене. У љима је учествовало два наша пука, а акција им је била чисто демонстративног карактера — да на себе привуку што веће бу гарске масе које је требало одвратити с другога фронта. Ова два пука су сјајно извршила задагак, јер су успела да са места, на које су се Бугари бацили свом својом масом и свом снагом, одвуку целу једну бугарску дивизију и држи је у шаху неких 48 сати. Борба је почела 24. јуна око 9 сати пре подне. Неколико наших одреда извршише са својих позиција на Калин Камену напад на Бугаре у правцу Божидаревца и карауле наспрам села Ђушева. Поменути положаји се налазе на путу Крива Па ланка —Ђу гендил Неколико других одреда нападало је на положаје лево од друма. Наше трупе имале су према себи једну дивизију, а својим нападом су хтеле, као што смо напоменули, да Бугари из центра овој својој дивизији одвоје што већа појачања. Наши одреди имали су у својој офанзиви да савлађују најтеже теренске тешкоће. Цео тај комплекс, на коме се водила борба, покрива густа шума и тешко је пролазан због сил них јаруга и удољина. Поврх свега, ту протиче и Крива Река, коју су наши војници морали газити... Целог дана 24-ог дејствовала је и наша и бугарска артиљерија, али је нарочито у ноћи између 24 и 25 акција наше артиљерије била страховита и нанела Бугарима огромних губитака. Овом ноћном артиљериском ватром олакшано је извесним нашим батаљонима да 25-ог изјутра с успехом предузму напад. У току тога дана ови батаљони су успели да се, под јаком артиљеријском ватром, с незнатним губитцима код Божидаревице и с успехом их заузму. На тим положајима су наше трупе и зано ћиле. У ноћи од 25-ог су Бугари сипа ли на наше жестоку пешачку и митраљеску ватру, али наше трупе ни су одгсварале. Оне су мирно лежале у рововима. Врхунац је борба достигла 26. јуна. Рано у зору отворена је с обе стране јака артиљериска, пешачка и митраљеска ватра. Бугари су прешли у напад, пошто су им у ноћи између 25 и 26-ог стигла појачаља од целе једне дивизије, коју су наши тако жељно ишчекивали као да њима долази у помоћ. Ова су појачаља Бугарима стигла возом од Ћустендила. Наше трупе су се бориле храбро, лавовски и одбиле бугарски напад

одмах у јутру. То је био први бугарски напад. Најјаче своје трупе Бугари су имали на нашем десном крилу код Криве Реке, према једном од наших пукова. Бугари су, најзад после жестоке борбе, успели да одбију тај наш пук с положаја, услед чега се и још један наш пук, који је с оним био у вези, повукао и са својих позиција. Оба пука повукла су се лагано и у највећем реду, решивши поставд 3 ени задатак и готово без жртава. Нарочито се мора истаћи да су митраље зи на нашем левом крилу имали о громних успеха приликом сузбијања бугарског напада. Наша два пука повукла су се зато што су њихове операције — као што смо већ напоменули — биле чисто демонстративног карактера, да би се омогућио успех трупама на другоме фронту. Да се у томе успело најбољи је доказ. што је у ноћи између 25. и 26. повучена на Криву Реку читава бугарска дивизија. Де монстрација је била тако вешто изведена да су Бугари били уверени да ће наши 26-ог прећи у напад, па су чак покушали, у зору, да га својим нападом иредухитре. У своме фиктивном продирању наше трупе су прешле неких осам километара и имале врло мали број жртава међу војницима. Од официра су рањена г. г. потпоручници Лука Лукић, Мих. Шзабић, Дмитар Јовановић и капетан г. Чеда Марковић. Борбе су настављене, али озбиљно, пошто су демонстрације срећно завршене. Бугари су бојиште засули својим лешевима.. „Балкан". УЗ НАП1Е СЛИКЕСтеван Милешић, пуковник, командант 18. аука, јунак са Куманова.

Страшна битка на Куманову показала је ненадмашно јунаштво српске војске. Вођена својим витешким официрима српска војска побрала је неувеле венце и славу, којој се сав пошген свет дивио. Кумановска битка остаће за сва времена као најлепши спомен у историји, јер то је одмазда српског оружја за косовску битку, која је пре иет стотина година српско царство уништила. У овој страшној битци сваки српски војник и официр учинише све што се може, да се непријатељ победи — а то је и пошло за руком Овде се испољило у свом своме значају, шта може да учини заједничка свест, која је, сваког борца учинила херојем, а тај херојизам однео је сјајну победу над петвековним угњетачем српским. Доносимо лик човека, Србина, српског официра, команданта 18. пука, који се у битци кумановској необичном храброшћу одликовао. Јунак командант, јунак цео пук, чинио је чуда од јунаштва у овој страшној битци, која се свршила тоталним поразом турске војске, која је у дивљем бег ству оставила бојно поље и безобзирце и у паничном страху бегала пред победиоцима. Име пуковника Стевана Р. Милетића и његова 18. пука биће златни слови забележено у историји српског ратовања 1912. године. Сраска војска у Тетову, Стара Србија. На слици се види јуначка српска војска са својим витешким официрима, који су у посади у освојеном Тетову. После славне победе, јуначких подвига и када су освојили сдпске старе покрајине и ослободиле петпековно робљесрпско, размеШтене беху српске трупе по освојеним крајевима, по гарнизонима, да се опораве од тешка и напорна ратна штрапаца. Ко би рекао у овим милим и насме-

Петар Ј. Почек фактор војне штампарије под Муселиму