Илустрована ратна кроника

Стр. 322.

илустрована ратна кроника

Св. 40

српског имена и сјај српског оружја. Свакоме је срце пуно нежности, из сваког покрета и сваког и најмањег дбла сваког појединога створа у болници видите, да се ту не врши само обична дужност, него нешто више, нешто јаче: љубав , велика љубав према свом роду, према својој рођеној браћи. Свако зна, да помаже и себи и свом најближем крвном 'роду, када олакшава судбу српским рањеницима. Речју: у овој зтради дише, јако и снажно, љубав, љубав српска, љубав српске крви и српском свешћу и српском великом солидарношћу надахнута, испуњена љубав. Та љубав, која букти у овом дому, прелази неодољивом снагом и на српске рањенике, који ју осећају, аримају и враћају Онај страшни рањеник српски, који је јурио на бугарски оштри и светли бајонет и који је хватао својом смелом руком за цеви бугарских топова, сада је миран, благ, предусретљив Неких пута морам, да му се и насмејем, када се и топлим, сузним погледом и учестаним неспретним клањањем и махањем руке и потресеним гласом својим захваљује својим лекарима и болничаркама за добру, благу и нежну негу, коју су му указали. Видео сам, где многе одличне болничарке сузе круне из очију, кад се опраштају од својих оздравелих рањеника. Видео сам, где и простодушни и племенити српски страховити борци рубом својих кошуља бришу своје очи, које су набрекле од врелих суза при опроштају. Српски ратник се труди, да још већом љубављу обаспе свакога, који му се с љубављу приближи. Српски ратник има речи утехе и љубави и за она два рањена и заробљена бугарска војника, који леже у овој болници заједно са српским ратницима, потпуно мирно и без страха. Српски ратник је и на бојном пољу, на попришту страхота и језивих слика, тамо, где се тешким културним радом припитомљени људски нагони о тму од човекова разума и подивљају — и ту на позорници најкрвавијих трагедија живог људског живота показао, да је његово срце још склониште и неусахњив извор љубави и племенитости Српски ратник не само,да није никада пробадао бајонетом или пржио на пламену рањене, немоћне бугарске рањенике, не само, да их није дирао, кад их је видео раскрвављене, него их је на својим рукама износио из пушчанох и тоиовско1 [иљуска, да им сачува душу за оне њихове на дому, за њихове жене, мајке и децу, који зебу у срцу и мру од страха и бриге за својим милима. И кад човек зна, да

је сваки српски војник тако осећао и радио са рањеним својим непријатељем, онда се може с правомрећи, да је српски војник илеменит, да се кроз његову душу потпуно пробило племенито осећање и идеална љубав, која њиме влада и тамо, где је најтеже владати: у рату, у оркану распаљених страсти, у часу кад дивљи инстинкти потпуно морају да потискују свако размишљање и хладно одмеравање и пресуђивање, у тренутцима опасности, када и најкултурнији Француз ногама гази и зубима и мишицама обара слабе женскиње, да само свој голи живот изнесе из запаљене зграде, која хоће пламеном и димом својим, да га убије. Са лекарских састанака. Као што је било у прошлом турском рату, тако је и сада уведено, да се лекари, који у Београду раде у силним редовним и привременим болницама, чешће састају и своја искуства саопћавају. Први састанак лекарски био је у суботу. Скупило нас се преко стотине лекара. Било је енглеских, немачких, шведских, аустријских, хрватских, чешких, словеначких лекара. Било је много и Срба лекара и из Босне и из Далмације, Хрватске и[Војводине. Мојим Немцима је импонирало, што већина

српских лекара говори немачки и познаје и медицинску књижевност и научне раднике немачке. Не могу да се нахвале језгровита, високо научног реферата дра Војислава Суботића, признатог београдскогхирурга, у којем им је оцртао службу војних лекара на бојном пољу и у болницама. Са одобрењем су узели на знање потврду дра Суботића, да су ране, па чак и тешке унутарње и органске повреде српских војника без икаквих већих замршаја, без икаквих гнојења и тровања крви за врло кратко време зарашћивале. Тај велик проценат брзог оздрављења српског војника нашао је др Суботић, споразумно са својим друговима, у томе, што је српски војник здрав, у јелу и уживањима умерен и у ПИћу потпуно уздржљив. Овај рат је, дакле, изнео на видело тријумф врсноће сриске расе. Зато, што је српски војник и српска раса здраве крви и што трезвено живи, зато брзо и оздравља и зато и може и тако силно и поуздано да подноси страховите и душевне и телесне муке у рату и зато и тако силовито и одлучно разбија своје непријатеље И моји Немци, Словени, и још смо се о овој великој и нама врло пријатн^ј истини и овде у болници потпуно уверили. За 14 дана су се сви окоро

Црногорски капетан Саво [. Вукмановић јунак