Илустрована ратна кроника

Св. 40, ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА Стр. 323.

и непревијена, тим лакшемогу доћи до ње заразне клице, и тим у већу опасност долази војников живот. Српски војни санитет је учинио велико дело и доказао је своју модерну спрему, када је сваком српском војнику дао у руке чист, беспрекоран завој, којим ће одма покрити рану и тако себи осшураши брзо оздрав љење. Од приказа на друтом лекарском састанку у војној болници, сада у среду, истаћи ћу две ствари: приказ берлинског специјалисте за очне болести Адама и приказ берлинског професора Клапа. Адам је прегледао снагу вида српских војника и дошао је до врло интересантних података. Критичним испитивањем доказао је Адам, да је снаш вида сраскох војника два и ао иута јача нето аросечна снаха вида једно1 Берлинца. Баш због тога, што је у српских момака тако изврстан и оштар вид, прописи закона о новачењу у Србији наређују, да се у српску војску не смеју узети они, који су јаче кратковиди од 4 диоптрије. Немци, који имају слабији вид, узимају у војну службу и такве момке, који су кратковиди до 6 1 / 2 диоптрија. Кад је Адам доказао, да је око српског војника тако оштро и изврсно, додао је и своје мишљење, да српска војска своје велике, импозантне успехе у оба крвава рата може захвалити свом од личном виду. Иако је ово мишљење претерано, ипак је и изврстан вид српског војника, поред других врлина, много допринео сјајним успесима српског војника на ратном ограшју. Занимљиво је, даје,

као што ми прича колега Берлинац Бодин, и познати учитељ турске војске фон Голц паша у једном свом предавању у Берлину нагласио, да и турски војници имају врло добар вид, да на пример јасно већ распознају у даљини човека, кад онињегови немачки официри тек догледником могу да га пронађу Голц паша је међу осталим одликама турског војника - које кратковиди немачки паша, изгледа, ипак није добро видео — споменуо и добар ;вид и прорицао му велику улогу у рату између Турака и држава балканског савеза. Сад се види, да вид сам по себи, није довољан за победе, али кад је везан за јуначно срце, издржљивост, свест, јако нацијонално осећање, као у српског војника, онда и добар вид доноси један део победа. Српске тобџије су изврсно гађале у оба рата, брзо су и поуздано рушиле непријатељске батерије и засипале непријатељске чете пљусковема прскавих шрапнела и страшних граната. Један део своји славе, која им је сшекла пошшовање и решиекш у целом свету , могу српске тобџије и гађачи захвалити и свом оштром погледу и одличном виду. И други приказ, приказ берлинског професора Клапа је од великог значаја, и волим, што су Немци за тај случај први дознали. Ствар је у овом: Један српски војник је при јуришу био рањен, и од јаког одлева крви је онесвеснуо на бојишту. Кад се после неког времена прибрао и дошао к себи, учинило му се, да су му браћа узмакла, и држао је поузданно, да ће пасти Бугарима у роп-

рањеници испунили, подмесили, застаклали, свима су им се ране затвориле, костоломи прирасли, те су навалили на нас. да их иуштамо кући на кратак доауст, да се после 10 пуних месеци тешке патње, потреса и страховитих узбуђења виде са својим милима на дому, а оданде да иохитају својим командама у аомоћ браћи. На првом скупу приказали су неки страни и српски лекари врло згодне завоје и опреме за поломљене кости рањених војника За мене су од особитог интереса били приказани завоји, које је сваки српски војник са собом носио у бој. То је први завој на бојишту. Смештен је у малој, потпуно затвореној кутији, и пре тога је у врелој воденој пари стерилизован, очишћен од свих заразних клица. Кад се војник рани, онда отвори кутију — он сам или први му друг, ухвати за крајичке завоја, размота га, пребаци га на рану и Цуским краковима га преко ране привеже. На тај начин српски војник одмах и иотауно чисто аревије своје ране и онда може мирно 4—5 дана путовати, а да [рану не одмотава и да се не боји, да ће му рана букнути или у трулеж прећи. Иако ствар на први поглед изгледа можда незнатна, она је ипак од врло великог значаја. Кад се зна, да рана врло лако и врло брзо зарасти, када је чиста, када на њу с поља, са одела, са земље и из ваздуха не падну гнојавне и друге отровне клице, онда је врло значајно и врло потребно, да рана што краће времена остане непокривена, јер што је дуже отворена

Срби јуришају на бугарске мучке нападаче и гоне их преко границе