Илустрована ратна кроника

Стр. 332.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 41.

космате, разбарушене рањеничке главе Указује вам се иста она слика, коју опева српска песма о Краљевићу Марку, када је изашао из необичне куће, из азачке тамнице. Један брије, други косу стриже а трећи му нокте сасијеца. За тим почиње пресвлачење рањеника. Лекар улази у собу и даје упутства болничарима, како сваког појединог рањеника да пресвуку. Често узима нож и маказе и сече ногавице или обућу рањенику, да му се ране не зледе. Рањеничко одело везује се брзо у свежње и носи се са именом рањениковим у склониште. Рањеник се нежно пресвуче у чисто и болничари га воде или носе на превијалиште. Ту се скидају први и привремени завоји. Сваки болесник се тачно прегледи, превије. Коме су кости изломљене добија одмах подупираче или чврсте завоје, да су пребијене кости у миру. Ако је потребно, да се који болесник журно оперира, и то се одмах изврши. Посао је грдан, траје до зоре без престанка, али лекари и помоћници без умора тачно и педантно врше све, што мисле, да рањениково брзо оздрављење захтева. Превијени болесници се носе у одређене им собе, где их примајуна неговањенаше милосрдне Београђанке, наше нове Косовке девојке. Рањеници једва чекају да се докопају чистих постеља, и падају онако болни и засопљени у дубок, сладак сан Онима, који имају јаке болове (рањени у главу, груди, трбух, рањени од шрапнела и гранатних крњадака, опаљени од експлозијских гасова), лекари ублаже болове те и они брзо утону у сан, из којег се освежени и оснажени буде

Данас примамо и четврту пошиљку српских рањеника — досада око 600 — и надам се, да ће нам ово бити и последњи гости, јер је мир у изгледу. Моји Немци ће жалити, што нису упецали још којег рањеника са повређеним бубрезима, слезином, ср чаном кесом или којим значајним делом мозга и кичмене мождине, али ја се радујем, да не морам више на својој браћи проучавати интересантне повреде и да не морам на њима огледати нове, напредније начине лечења. Зашто брзо оздрављају срп. рањеници За ово време, од како у овој болници радим, запазио сам више значајних ствари. Ја ћу за сада истаћи само два момента. Један чини част здравом саставу српског војника, а други чини част српском војном санитету. Једна ствар, која је од највећег значаја у рату и која најбоље показује висину и способност санитетских власти, лежи у доброти првог завоја на бојном превијалишту и пољској војној болници. Ако се први завој брзо и потпуно чисто и потпуно добро метне на рану и њену околину онда се утре пут мирном зарашћивању, стане се на пут инфекцији, с пречи се, да разне заразне клице кроз раздерану кожу уђу у рањениково тело и на тај начин највећи део лако рањених лако и брзо оздрави, а тешко рањени се спасу инфекције, која је скоро исто тако опасан непријатељ рањеницима као и пушчани и топовски метци. Са задовољством могу истаћи да је први завој свако1 сраског рањеника потпуно добар. Први завој српски потпуно је чист,

појање и не видиш црно обучена попа. Улазе и ови рањеници уболницу и носачи их остављају на носилима у затвореном ходнику. У часу, па сав пространи и дуги ходник крчи од рањеника. Једни стењу, или убрзано, гласно дишу на својим носилима, други седе ка клупама или столицама. Крај сваког тежег рањеника стоји по један болничар, пази на њега да га не препадне мука, или да се не дигне и сруши. Један лекар наређује, где да се који рањеник смести, посматра их све и по којем тежем убризга морфијума, да му велике болове ублажи. Беле болничарке носе у белим шољама врућ чај и својим рукама напајају рањенике. Гледајући их како одано дижу главу тешком рањенику, како му полако приносе к сухим уснама чај, како му га лагано, ритмично сасипају у уста, и како су пуне љупких и утешних речи .човек се и нехотице сети оне наше Косовке девојке, која је на косовском разбоју појила иза лагала тешке рањене војнике кнеза Лазара Српска песма је из захвалности опевала добро дело Косовке девојке, а уверен сам, да ни ово, велико, можда само код нас разумљиво пожртвовање не ће пропасти за будућа поколења. Уопће ови наши дани и догађаји нама још не изгледају толико велики, као што јесу. Поколења иза нас ће нам завидети, што смо живели баШ у ово доба, када су стари петстогодишњи болови ишчупани из срца, са рођењем кроз крв преношене народне ране залечене, када је свака мрља са образа опрана, а млада бујна снага изашла смело на помол. Хитри бербери брију и до главе шишају запуштена лица и

Дрногорци са опсадним топовима бомбардују Скадар