Илустрована ратна кроника

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 333.

Генерал Мартиновић прати јуриш Црногораца на Тарабош

без заразних клица, потпуно и чврсто покрива рану, те се не може са ње смакнути, а уз то сваки завој подупре рањен део тела, да не виси, него да се може на поузданој подлози и ослонцу одмарати. Зато се под првим завојем разуме код повреда можданог дела лубање, кичмене мождине, костолома, повреда већих куцалица не само обично покривање ране чистим завојем, него и чврст завој од скроба (штирка), гипса, употреба плеханих дрвених и дебелих папирних подупирача. Све то раде српски лекари на првом ратном превијалишту и првој пољској болници, која се подиже и склапа крај бојишта. Човек мисли, да не добија рењенике са недовољно опремљених привремених превијалишта и болница без довољно лекарског и помоћног особља, не1о му се чини, да ти рањеници долазе са какве модерне клинике, која има при руци сва ; потребна средства и обучено особље. То је врло велика похвала српском војном санитету и српским војним лекарима, али то је потпуно заслужена похвала, коју не износим само ја, коме Јсе може рећи, да су му очи засењене и поглед пристрасношћу замућен. Не, ту похвалу је јавно изрекао на скупу лекарском у Београду, — на који је дошао и немачки посланик у Београду барон Гризингер, — професор Рајх, који је имао прилике, по свом положају, да упозна и уређење немачког санитета, а познаје и санитетска уређења и многих других држава из свог л'ичног искуства. На његове речи признања српском санитету пљескали су искупљени српски и страни лекари

и тиме су потврдили, да се слажу у мишљењу са Рајхом Друга ствар, коју ћу овом приликом истаћи, је ванредно брзо оаорављење српских рањеника Кад рањеници улазе у болницу не чине најбољи утисак на посматраоца Одело им је угужвано каљаво и често исцепано од силних киша, лежања по рововима и спавања под ведрим небом и на брљавој земљи На по где којем оделу виде се шљоке и млазеви проливене крви. Лица обрасла брадама а коса на глави дугачка и замршена. На лицу се види умор и бледоћа, поглед мрачан, очи споре; ход тром и трунтав. Ну ко мисли, да тај тежак изгледа долази од рана и боловања, тај се вара. Нека дође аосле два дана , па неће познати рањенике Чим су се одморили и издухали у чистој постељи и заложили добром храном, коју у болници добивају, одмах су разговорни, весели живи и већ се други трећи дан чује и шала међу њима, сви полако узимају перо и хартију и пишу својима на дому, пуше и читају књиге и новине, које им болничарке гомилама носе Очи им живну, са лица се изгубио сен бледоће и усахнутости, подмешују се брзо и стакле; душа се освежила За осам дана се већ јављају први лакши рањеници и моле, да их пустимо домовима, које нису десет-једанаест месеци видели. Ми им испуњавамо жељу, чим можемо, јер знамо, колико је српски војник одан својој породици Онај први изглед, види се, није долазио од тежине рана, него просто од страшних ратних напора и мука,

које бију душу сваког ратника Миоги војник је под ведрим небом, у једренским рововима, које је снег претрпао или вода до половине налила, провео целу зиму или се крхао по леденим клисурама и провалијама албанским, борећи се непрекидно и са суровом природом и са подмуклим и крволочним непријатељем. Мцоги војници су недељама до колена у води по рововима стајали и мрзнули, доК им се пете нису одвалиле; многи војници се недељама нису свлачиЛИ ни прали, многи се нису уредно хранили, зебли и мрзнули на висовима, преко којих се вијају буре, ледене струје и слажу високи сметови, које је Верешчагин умео да оцрта у свој страхоти на својим сликама из рата а против рата. Да српски војник није здраве крви и чврста састава, и да није у њему буктало јако народно осећање и свест, која. га је водила напред и сатирала у њему сваку малодушност и клонулост, српски би војник више погинуо од напора, од непогода, неуредна живота и оних силних душевних борби, које муче и убијају сваког ратника Војска, која је састављена из људи који су свикли на комодитет, који стоје на вишој културиа без дивљег нацијоналног осећања, те живот држе дражим и од своје личне части и од будућности народа којем припадају - — тако састављена војска ће бити десеткована не од непријатеља, него од трула нератничка духа, који у њој влада и који од ње прави гомилу, невезану и расуту, дакле, го * илу без вредности. Српске војнике је везало њихово здраво тело и њихов нацијо-