Илустрована ратна кроника

4ат*>

ГХАЕЈГ

Св. 47.

ИЛУ СТРОВАНА РАТНАКРОНИКА

Ст. 383.

И док спровод иде с тишином толиком Испраћен сузама сгрубелих жена, Тамо, под Рудником и Копаоником Жена нема мужа, сестра брата нема, Четири се мајке пред иконом моле За синове своје, за своје соколе; Четири синчића нејака код стада, Замењујућ сваки свога оца — гледа Тамо за планину где сунце запада, Сваки свога оца са чежњом изгледа Док на тужни спровод овај киша лије, И док труба труби, тужно добош бије. 0, беднопризнање право херојизма!... И једнога дана кад мајка и жена На миле гробове свеже дођу њима С крстача је киша опрала имена!... И сви погледаше у просте крстове, И свима навреше горке сузе нове.

Канцелармја Врховне Команде у Скопљу, пуковник Предић Стојшић

и подпуковник

Ј Е Д Р Е Н Е. Студни ветри смете вију Пустошнема — влада студ; Пред Једреном Србин стоји, Бодрим оком гледа свуд. Не плаше га бесни ветри, Нити турског топа гром; У грудма му срце бије, Што од турске створи лом. Лагано се сутон спушта Тамна ноћ већ грли све, Из ровова шапат с'чује, Срб јунаци буде се. Из груди му уздах лети, И са њиме жеље све; Поздрав шаље завичају, Он за своје премиле. Студни ветри уздах носе, И са њиме жеље те: Поздравте ми оца, мајку, Љубу, сина моје све Кажте њима у туђини Под Једреном с' борим ја; Срећа њина, отаџбина То је моја нада сва. Страхоте у Маћедонијн. „К". ^Гепег Јоигпа1", један од бечких листова, који не могу видити Словене а нарочито Србе, лист, који је до јуче ковао у звезде Бугаре, нема сад

куд ни камо, већ и сам признаје да су се Бугари показали горе него икакви зверови. Ево шта пише тајлист: Све до сад било је наде, да су можда српске и грчке вести о бугарским зверствима претеране и да се могу лако побити, али је нада била узалудна. С поуздане стране стављен нам је на расположење извештај парламентарне комисије, коју је Грчка послала на лице места, да извиди, шта је у ствари. И најјезовитији описи застају далеко од истине. Тако су догађаји у Мелеинкану, где је уморен и владика Константин, били много страшнији, но што су били описани у новинама. Из извештаја парламентарне комисије доносимо ове језиве појединости: Око девет часова 8. јула бануше 20 бугарских војника с официром и натакнутим бодежима у владичански двор, у ком се затекао угледни грађанин Папахализорус. велики логотет провинције. Војници закуцаше на врата и, кад им не отворише, обише их, бануше с официром у конак, тражећи ђоја оружје и тајне списе. Грдећи и псујући преметнуше све и разграбише, што им паде шака. Владику и логотета изведоше и погубише

на улици пред скупљеним народодом. Натераше их да клекну, прободоше им леђа бајонетима леђа и главе, па их узеше газити и вући за косе. За тим их опљачкаше, па се вратише у конак да траже владичину сестру, али је не нађоше. Стара владичина мајка пресвисну од страха. Из конака однеше две митре, скупоцено јеванђеље и 250 фуната (5500 круна) у готову новцу. ЈМртви владика и несретни му друг осташе на сокаку до сутра дан. Тада их с осталим покланим жртвама убацише у недовршену бугарску школу и затрпаше одозго земљом. Кад дође грчка војска, мртваце једва повадише. На пола трула телеса било је страшно и по« гледати. М н о г и су скроз прободени бодежима, многима су избодене очи. Дописници енглеских и америчких новина снимили су фотографски ове ужасне призоре. Грозна недела починише бугари у Доксату. Штета од паљевине износи четрнаест милиона, број уморених много је већи, но што се мислило. Неколико дана пре тога рекоше бугарски официри, да ће села и градове сравнити са земљом. Народ се сакри у куће. 13. јула опколи бугарска