Илустрована ратна кроника

Стр, 384.

ИЛУ СТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 47.

војска и поче сипати на њ огањ из четири топа. Ко хтеде утећи из куће би силом враћен у кућу. Ђаволској војсци на челу били су мајор Варлев из 10. пешачког пука и официри Иван Ванчев и Борис Маракулапов. Покољ поче у седам часова изјутра, кад се свијет враћао из цркве. Под нож је ударено све: старци, људи, жене и деца. Још се виде трагови крви. Сат доцније почеше потпаљивати куће. Око подне одоше официри и војници, претоварени новцем и разним стварима. Несрећне жртве лежале су хрпимице по домовима и сокацима у Доксату. Покупише их истом у среду и четвртак. Нема куће а да није изгубила више укућана. Ко оста жив лута као луд по граду. Нарочито је жалост гледати децу, осталу без игде икога. Девојке

и девојчице силоваше, па уморише. Бугари су хватали трудне жене, кладили се је ли дете у утроби мушко или женско, па су парали живе несрећне мајке. Сличнипризориодиграваше се по околним селима. За покоља пљачкаше Бугари више од 15.000 фуната (око 345.000 круна);1. јула хтели су сагорети Драму иЗаталцу, ама нестигоше због победа Срба и с њима у везибрзогпродирањагрчкевојске. Пре одлаза из Сереза искасапише Бугари у пољу педесет жртава;у самомградупочинише још горе ужасе.Били су наумили извршити општипокољ, у чему их смете долазак грчке војске. Нађено је више од стотине мртвих телеса стараца, жена и деце, претворених у угљен. Сиророте жртве не могаше се спасти бежањем. Фотографисано је више тих лешева. Нађен је труп жене без ногу с конопцем око врата. Поклано је двеста лица,

двадесет хиљада људи остадоше без кућа и кућишта; изгорело је 4050 кућа и хиљаду дућана. Штета износи двадесет милиона.

Уз наше слике Дочек делегата. Ми смо у „Илустрованој ратној кроници" већ донели чланак о значајноме миру у Букурешту, а наша слика приказује радостан призор при повратку делегата у Београд Велики је посао свршен, па се имамо рашта радовати. Српски официри на Охридскомејезеру. Храбра је српска војска допрла у турскоме рату и до Охридског језера, чувенога са своје рибе илепоте, и велика је жеља била, да, при подели земљишта после рата, Охрид Србији остане. Та се жеља испунила, данас је богато Охридско језеро српско.

КЊИЖЕВНА ВЕСТ.

„Ратна Кроника" ћемо одмах покренути нов илустровани лист : НОВИСРПСЖИВЕК под уредништвом Г. МИЛАНА АНДРИЋА. „НОВИ СРПСКИ ВЕК" ће бити лист за забаву и народно образовање; служиће културним потребама свију, а нарочито најширих слојева нашега народа; доносиће слике, у првом реду, из ослобођених, а за тим из осталих српских крајева, као и слике у којима се огледа напредак и величина културних народа а могу послужити постреком или поуком нашем народу. ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА У НОВОМ САДУ, сгптембра 1913. СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА НОВИ САД — (ШУШбК.)

Ф #1 Употреба клншеја ваконом вабрањена а д. д. Браника Н. Сад.