Илустрована ратна кроника

Св. 49.;

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 395.

Санитетски мајор др. Зографски Атанас Главни пуковски лекар, из Савлијева, Јгмро 19 јула 1913 године, у Црвеном Селу; Резервни потпоручник Дуков Никола Жечев Водни командир у петој чети, из села Шабла, умро од ране 10 новембра 1912 године, у Варни! Резервни потпоручник Ковачев Бојан Тенев Водни командир у петој чети, из Осман Пазара, погинуо 20 јуна 1913 године код села Злетова. 77 подофицира и 1121 војник погинули су и умрли од рана и болести. Ми се клањамо пред вашим хладним гробовима, браћо и незаборављени начин мили другови. Ви сте сјајно платили ваш дуг отаџбини давши пример самопожртвовања и херојске Смрти. Покој вашем праху. Бог да вас прости! Официри, подофицири и војници Осмог пука".

ИЗСРПСКОГ ПОХОДА НА АРНАУТЕ. Ток борбе код Маврова. (Од једмог очевидца.) Да би се спречили арнаутски упади на правцу Жеровница—Маврово — Госшивар, упућене су 9. сепембра две чете 20. пешачког пука, које су дотле гарнизоновале у Гостивару и Тетову. Ове две чете, које због рђавих позиција, а које због надмоћности Арнаута, морале су се повући без отпора на положај Влаиницу (Вододелница реке Радике и Вардара). Ради појачања ових двеју чета и да би се још боље спречило нздирање Арнаута, 9. септембра у вече послате сујош две чете 20. пешадиског пука из Скопља, са мајором 3дравковикем на челу, који је са четама стигао на положаје 11. септем бра у 5 сати у вече. Мајор Здравковиђ је одмах узео команду и над осталим четама, којих је било још три и међу којима је била и једна чета 19. пешад. пука из Дебра. Свих ових пет чета отпочело је са Арнаутима борбу, која је трајала све до мрака, када је борба морала бити прекинута. Мало ниже од ових положаја била је једна батерија од 4 топа, која је избацила свега 3—4 метка, пошто је ноћ прекинула борбу. Арнаути су т у ноћ у главноме задржали исте положаје и целу ноћ су халакали и пуцали. Преко нои се наше чете врло добро утврде, не одзивајући се на арнаутско пуцање у ваздух. 12. сеитембра изјутра око 5 часова, Арнаути свом силином навале на наше десно крило и не само да су задржани у надирању, него су натерани у дивље бегство. На десном крилу командовао је капетан МиљковиИ , који је увек био пред својом четом и претходио примером. По наредби коју је добио, имао је да се заустави на заузетим положајима и да пушчаном ватром даље гони непријатеља. Да је капетан Миљковић имао наређење да настави надирање, ствар би брже била решена, јер је рруга чета, која је имала да им пресече пут и да опколи Арнауте, до-

шавши под јаку арнаутску ватру, морала да се повуче. Арнауте то охрабри, и они алакну напред свом снагом опет на десно крило. Отвори се жестока борба. Наши нису хтели да се макну. Арнаути су бесно надирали. Тукло се кундацима и ножевима, ашовима. У тој борби буде тешко рањен капетан Миљковић, и војници видевши то, почну повлачење. Али их у повлачењу, после непуних 300 метара, заустави мајор Здравковић, који је тога тренутка наишао. Он их изнова поведе на јуриш и нагло заустави Арнауте у продирању. У то време Арнаутима стигну појачања и да не би наша батерија дошла у опасност, мајор нареди повлачење на згодан положај, на коме су се наше трупе држаледо доласка дванаестог пука. У овој борби 12. септ. из тога батаљона 20. пука погинуло је 4, а рањено 25 војника. Арнаути су пак код једне карауле, око које се водила најжешћа борба, оставили преко 30 лешева, ма да су многе својежртве односили собом. Тако је било 12. о. м.

Ноћу између 12. и 13. септ. Арнаути су са велике даљине узнемиривали наше војнике, пуцајући с времена на време. Али све то није имало никакна успеха. 13. сетиембра ујутру почела су се поједина одељења Арнаута да спуштају у долину Вардара, код Речана и Врутока. Наше трупе су отвориле ватру, помогнуте артиљеријом, која је дошла са 12-тим пуком. Свако даље надирање Арнаута заустављено је. Артиљеријска и пешачка ватра их је тако страшно обасула, да су се они одједном дали у дивље бегство. То после подне, око двасата почела су са арнаутске стране да пуцају два брдска топз, али тако неправилно и несигурно, да се одмах видело да не умеју да рукују топовима. Њихови топови су били намештени на Влаиници. Међутим су нашим трупама непрестано стизала појачања. То после подне заподела се јача борба између*Арнаута и предњих делова 12. и 20. пука. У тој борби погинуло је око 40 Арнаута. Ноћ је опет прекинула борбу и нашим трупама је време до ујутру дато за одмор.

шлштгш^ . сГШ-- м ШШШ

1

• .ЈЗЗЗК 1ИШ

Славље у Београду: Крал. Петар пред војском и народом одликује престолонаследника златном медаљом ва храброст