Илустрована ратна кроника

Св. 50.

ИЛУ СТРОВАНА РАТНАКРОНИКА

Стр. 405.

Ипак сва ова атитација овђе на ближој црногорској граници нема оног усијеха,који се хтио постиЛи. Истина, Арбанаси су се скупили, примају храну _и новац и мун^цију од својих протектора али... имају од Црногораца респвкт те никако још не нападају и поред свих наваљивања, чак су и објављивали да су Тузи већ нападнуте, али никако још није било сукоба осим појединачког пушкарања. Овоме је узрок и неутрално држање племена Шлак, Темњак, Шаља, Шоша, Пуљит, Ћан и др,, која се сјећају црногорске помоћи у 1911., а били су свједоци црногорског јунаштва пред Скадром, те упућују Хоте [и Груде на усамљену борбу или измирење са Црном Гором. Поред мис Деремове (Бигћат) н католичког свештенства нарочито се одликују отвореном непријатељском агитацијом против Црне Горе браћа скадарског арцибиекупа СареДије, који су непрестано на путу по Арнаутлуку (у оквиру дијецезе њиховог брата.) Иначе у Скадру је настало интересантно такмичење између Талијапа и Аустријанаца. Употребљава се све, нарочито новац и школа. Аустрија има на својој страни цјелокупно свештенство свих могућих редова (католичких.) Језуити имају богословију а осим тога постоји и школа њихова. Осим тога баца се анатема ко пошаље дијете у свјетовне талијанске школе. Све то није помогло, те су отворили основну (пучку) школу на арнаутском језику са учитељима свјетовним (који су свршили фратарску школу, само су остали „свјетовњаци"), али и то слабо помаже и талијански утицај постаје у самој вароши све већи. На арбанашку масу у задње вријеме више дјелује тутњава талијанских аутомобила (први у Скадру) него проклетства фратара. Осим тога талијанска војничка глазба свира арнаутске народне комаде и тиме постаје привлачива.

Врхунац се је постигао свађом између аустријског и талијанског адмирала. Пошто су прекинули свако опћеие то се адмиралски савјет не састаје, нити одржава сједнице, усљед чега је енглески вице-адмирал Сесил Бернеј тражио премештај, који он ускоро и очекује, што је вјероватно дало повода гласовима о повлачењу енглеских трупа из Скадра. Иако је трговина овђе сиала на нулу, ипак сваког дана никне по нека нова трговина аустријска или талијанска Од Аустријанаца долазе обично они од босанеких насељеника, који су тамо задоцнили да се обогате, те се журе да овђе бар стигну. Талијани више предузимају грађевине. Већ су почели овђешњи арнаутски трговци да протестују али је аустроугарски консул Цамбаур (а не Цамбауер, као што обично погрешно пишу. — Ур. „Бр.") интервенирао на основи капитулација у Турској! Ми Срби само мотримо ову "аустроитало-арнаутску комедију и г ледамо да се културно ојачамо. Основали смо читаоницу (једина је у читавом Скадру!), доста смо у тешким материјалним приликама у опште, јер нас систематски бојкотују — док у Црној Гори на жалост протежирају наше овђешње душмане, несвјесно али непрестано, чак, на жалост, и ови посљедњи догађаји, изгледа, нису им отворили очи, јер видимо још увијек, да се ништа не предузима, да се ублажи утицај арбанашких трговаца у Црној Гори. Већ о Талијанима не ћу ни да говорим, који су у Црној Гори господари трговине и саобраћаја, за које не важе државни закони чак ни у погледу употребе српског језика! Но о тому другом приликом. Српско Вам поздравље. СкадрЗНИН.

СбсБа у Хособу (Спевао Ј. Капић) 0 Илињу, о жарену дану, Свећа горе у пољу Косову, Нити ј' уљена, нити је воштена, Већ јунака крвљу потпаљена. Свећа горе ноћи о поноћи, И из себе пламенове дава, Када спава ливада и трава. Пламенови мрки и крвави У небеса дижу се са тала, Из пољане крвљу намочене, Српске крви још неосушене Од оног кобног Видов-дана, Кад изгину војска Лизарева. Пламенови мрки и крвави Абер дају Српству на све стране, Да се Срби на оружје дигну И поврате своју дедовину. Пет сто годин' дваест и две више Пламенови из Косова зваше, Али им се Срби не одзваше! А кад било двадесет и треће, Други већи уд'рили пламени Из Косова поља жаловита: Пламенови како но ступови, Пламенови, димом надојени Изпечене на ражњевим раје, Па се дими згусли у облаке, У облаке како но мутапе, У облДке мрке и црвене; Ти облаци Балкан надхитили, Из себе су крвцу проливали,

На освету Србе дозивали. То су Срби за Бога примили, Па се српске оружаше војске Од Србије и од Црне Горе, Ударише сложно на Турчина, Одкупише-засужњену рају, Повратише дедовину стару. —

Када буде ноћи о поноћи, У Косову опет горе свећа, И из себе пламенове дава, Када спава ливада и трава; Ал не дава мрке пламенове, Пламенове густе и крваве, Него баца пламене бијеле, Што по пољу на далеко свете. Око тизих белих пламенова О поноћи дивно коло игра; У колу су српски заточници, Што падоше дана Видов-дана; У колу су српски осветници, Што падоше око Куманова. Коло води Косовка девојка Са јунаком Орловићем Павлом, Са девером Косанчић Иваном, С ђувегијом Топлицом Миланом. Коло гледа старац Југ-Богдане Са својих деветоро сина; Коло гледа српски цар-Лазаре, Цар Лазаре и царе Душане; Гледа коло Марко Краљевићу, Коло гледа Милош Обилићу; Гледа коло Страхинићу бане, И јуначе Мусићу Стеване,