Илустрована ратна кроника

Стр. 406

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИК а

Св. 50.

Па беседи српски цар-Лазаре: „Хајте децо, српски со^олови, Ви сте своју младост изгубили, Ал сте своје посветилп душе ! Многи пасте, многи изгинусте, Ал' како се не ништи ливада, Када на њој покоси се трава, На пролеће већ се нова јавља, Тако није Српство уништено, Кад је моје царство разорено, Нити се је Српство истражило. Кад је српска момчад изгинула

У Косову црног Видов-дана, Већ су мајке родиле јунаке, Осветили што но су Косово, Прославили име Србиново. Сад су многа села проређена, Многа српска младост погубљена, Ал ће опет српкиње нам мајке Одгојити птиће ждраловиће, Који све ће Српство окупити Као квочка под крило пилиће!

Милош Алексић и његови другови који су заробили бугарског п .пуковника Манева и његов пук.

Нови дани

Од Ж М. Пауновитћа

Блешти сунце с неба, зрачни талас ствара Са пролећем новим и наш живот нов, Престала је јека крвавих ханџара Нови ваздух пуни свет и бојни ров. Разлила се рапост победничким родом Ко да се разлива златни сунчев зрак; Доста се гинуло зимус за слободом! Нових дана сјај је разломио мрак . . . Весеље се диже, радост лице зари, Осмехом се краси препланули лик, С Авале на Ловћен и на седој Шари Покликује вили историјски клик. Она земља славна Лазе и Душана Спавала је доста побеђеним сном; Сад певају тамо деца нових дана, Пропевала шума, поље, гај и дом. А из сваког кутка шапати се чују Ко благослов тајни да нам шаље Бог: То јунаци пали у ракама снују: „Пасмо! ал' за име и част рода свог! . . 0 радуј се, певај, земљо моја стара. Што си такве деце ; изродила крв! А ти сунце блистај! нек ти блесак ствара Са пролећем новим и наш живот нов! . . .