Илустрована ратна кроника

Св. 50.

Стр. 407.

УЗ НАШЕ СЛИКЕ Никола Пашић, мин. председседник поздравља престолонаследника Александра. Приликом великог славља у Београду, јуначки престолонаследник поздрављан је на сваком кораку. Народ је свога љубимца нарочито славио исказујући му љубав и поштовање, које је на бојном пољу стекао. Војска прве армије коју је престолонаследник водио из победе у победу, особито је одушевљена гледајући у својим редовима свога храброг заповедника, како заједнички подноси све ратне напоре и како их храбри и одушевљава, да издрже у светој борби. Непријатељ је био сваки пут потучен и у дивље бегство натеран где је храбра прЕа армија са својим храбрим и јуначким вођом надирала. Силни ратни трофеји доказ су тих победа, али је престолонаследник своуим јуначким држањем освојио и љубав своје војске и читавог српског народа, која ће га вечито пратити у животу. Мало и велико са љубављу и поштовањем прилазе своме љубимцу, да му искажу, како га обожавају, а то је и њему најлепша залога, да ће кад год владати народом, који му је тако одан, а кога и он свим срцем воли и за чију је срећу и величину излагао свој живот. Славље у Београду истакло је још више народног љубимца престолонаследника Александра, кога је највиши државни достојанственик, министар-председник Н. Пашић, тога дана поздравио и био тумач народног одушевљења и љубави које гаји на спрам свога престолонаследника. Народ поздравља престолонаследника Александра и храбру ВОЈСКу. Као год што је некад Душан Силни, враћајући се са бојева у којима је побеђивао Грке, Бугаре и Татаре, а проширивао своју државу — бивао сјајно дочекиван, тако ће српска повесница забележити ове сјајне дане славља у Београду, које је

народ приредио својој победоносној војсци и своме љубимцу престолонаследнику Александру, који је ту храбру војску предводио. 11., 12. и 13. авгусггод. 1913. биће забележени. као сјајан доказ, да народ српски уме да цени, уме да се одужује својим великим људима. А који то народ уме па и чини, тај ће увек да рађа великане. После пропасти српскога царства на Косову, када је српски народ тако рећи био обезглављен, рађаху се међу тим притиснутим народом, храбри осветници српски хајдуци, који су свој народ чували и бранили. Српске народне песме, та испевана историја српскога народа овековечила је имена тих осветника. Угледајући се на те храбре своје браниоце, српски народ није малаксао, отимао се, борио се, а пре стотину и више година, видимо га, да је под великим Карађорђем и Милошем извојевао слободу својој отаџбини. А равно после још стотину година осветио је Косово и ослобоцио петвековног ропства велики део српскога народа. Јуначка српска војска са својим вођама, задобила је у крвавим бојевима оне земље, у кајима је Србин некад краљевао и царевао, па дај боже, да тако од сад на веки остане. Призор на слици приказује нам јуначку киту

српских офицпра на челу са својим храбрим престолонаследником Александром, како их народ одушевљено поздравља. Немачки војени аташе, поздравља престолонаследника Александра. Славље у Београду привукло је многобројан народ како из саме Србије, тако и из страних земаља, да види улазак победоносне српске војске, која је скоро годину дана у непрекидним бојевима стајала и победу за победом извојевала. Поред силног народа дошли су из свију земаља страни новинари, да виде тог српског војника, који је све то могао издржати. Дошли су, видели су и дивили се тој јуначкој али стсромној српској војсци. Видели су блага али опаљена лица тих српских осветника, видели су питомину тих хероја, који су као људи и као јунаци својој отаџбини стекли угледа, а српском оружју славу. Видимо, да се и заступник велике и силне германије подигао, да буде учесник овога српског славља, па посматрајући улазак храбре српске војске на челу са престолонаследником Александром, није могао на ино, него је као војпик, пришао престолонаследнику, " да му честита, а тиме да ода пошту и признање храбрости и јунаштву целе српске војске. Престолонаследник Алексан-