Интереси српства. Књ 1 и 2

155

сподар економске Србије, западни Аапиталиста постаће господар политичке Србије, другим речима, ова ће бити збрисана са земног шара. Џа може ли се то спречити“ —-

Странац је добио право да купује непокретну својину у Србији, којега права пређе није имао, и које му је право врата Србије широм отворило. = Србија ступајући у коло суверених држава примила је на себе многе одговорности и обвезе пред Европом. Морала је. Кад све културне државе признају странцу помепуто право на непокретност, признала је и Србија. Њој више није ни слободно, ни могуће, ни паметно било опасивати се хинеским зидом. Кад Србин сме имати кућу у туђини, сме је и странац имати у Србији: Против те нужности могла је се Ер Србија борити још коју годину, али би та борба била од,слабе вајде народу. Свакојако требало је се још борити, па ма то било само за још коју годину, и ма за народ вајда отуд слаба била. Међу тим ваља знати, да ако ми ничим друши писто кадри сузбити павалу са запада, до плитким и немоћним политичним законима, који се ћтрше као ставло 9 'су дару са дубоким, свемогућим, целокуино друштво прожимајућилм енономсним законима, — онда смо ми изгубљени. Ила ли дакле друге помоћи 9 Но има још нешто.

Повика је била на железницу. 'Гврдило се да нам она није потребна, јер немамо ни индустрије, ни народне трговине. Све је то истина, — али 26ропи треба, пут у Цариград, пут у Солуп, пут на цело балканско полуострво. Њој тај пут треба, она је јача, и — пута ће бити, пута је било.

Но тај пут не прави се ради шетње „западне“ господе у хладовину Балкана и Копаоника. Тим путем неће се возити само човек, возиће се поглавито ствар, — западни Капитал. /Пелезница дакле олакшава практичну примену странцу приз-

||| ђ || | |

пуче

= --

и ТОШЕ

ПЕРЕ

су НеМуриу

Га ||

|