Интереси српства. Књ 1 и 2

натог права па пепокретну својину. Једно друго допуњује.

Свуда око пас, у Аустро-Угарској, у Румунији, у урској локомотива замењује волујска кола; свуда око нас креће се и јури “и човек, и ствар, и идеја по гвозденим пругама парних кола, а ми хоћемо, ми, један делић балканске полуотоке, усред тога будећег се живота, да останемо непомични, мртви, као нека пустара, што раздваја запад од Југоистока Европе! Утопија! Железнице морало је бити; вајкати се сада не помаже, но се пита: како да рђаве њене последице ослабило, а добре ојачало 2 Но има још нешто.

Царинска система наша наперена је против интереса ове земље, кличе се са свих страна, јер је удешена да олакшава увоз страних производа, а не заштићава — шта 2 Оно: чеа нема: нашу индустрију ! Заштите треба, то је одзив, а никоме није

стало, што заштићавати нашу индустрију, то је чувати стражу код празног сандука.

За ону главну идеју, поред које би царинска заштита привремено могла имати неког смисла, за идеју, да се држава наша лати озбиљних и моћних мера и средстава а мере и средства вазда

су моћна, кад их даје цео један народ — те да збиљски нашу производњу организује, а не само „заштићује“ — за ту идеју скоро нико и не диже гласа.

Овде није место да испитујем, да ли смо ми могли склонити Аустро-Угарску на боље услове за нас; ја хоћу само да констатујем једпу веома важну чињеницу, а та је: ната, царинска система трећи је чинилац по помагач навале западног капитала у Србију, допуна страначког ПОН за непопретну својину, допуна гвозденог пута за југоисток.

Наша царинска система не олакшава само увоз страних фабриката. 'Го је скучен појам. Са