Интереси српства. Књ 1 и 2

222

тему и терете државне сиротињи олакша, — оснивају на „шупљим теоријама“ п пројект краљев и по други пут пропада.

Под владом новчане аристокрације за ЛујаФилипа било је порез плаћајућих глава близу десет тч по милиона, а бирача, то јест грађана, који имају политичка права, само двеста шесет гиљада. Владала је дакле богатштина, а маса народа, искључена из политичког наслеђа, била је бесправна Фукара. Република од 1848, у својој првој раздраганости, прогласи све пунолетне Французе за бираче, укинувши цена, и број бирача нарасте на близу десет милиона. Но после неког времена та иста република, средством свога буржоанског парламента, наново уводи цена, и тако неколико милиона Франдуза лишава права политичких. Онда се појављује цезар — Наполеон 1 — који у истој прокламацији, у којој незаконито растерује парламент, поново укида ценз и васпоставља бирачко право за све пунолетне Французе, које и данас важи. Благи али наивни учитељ народни, Виктор Иго, чуди се како народ допушта да се скупштина растера, а репуОлика закоље, чуди се што пролетер-радник мирно гледа, како наполеонова солдатеска касапи ћифтарију на париским барикадама, а заборавља, да је та иста ћиФтарија на тим истим барикадама, у јуну 1845, касапила раднике кад су тражили — право на рад!

Симптоми васкршавајућег цезаризма из најновијег времена опште су познати, јер су очигледни. Док Бисмарк гвозденом руком и драконским законом против социјалиста (Зостанепсезећ) сузбија сваки ванзакони изгред радничког народа, прокламују и цар и он пред лицем човечанства право народа на рад, дужност државе да средства за рад набави, да кооперативне произвођачке задруге организује, да заштићава слабије у сталешкој борби