Интереси српства. Књ 1 и 2

221

јер поред тога, што не беху још развијени сви економски услови друштвеног преображаја, не беше код римског народа ни нужног Банту знања, свести, воље и моралне снаге.

Од године 1789 народи се чешће пробудише напрасно и онако, како се буди болестан човек, кад га болови стегну. Наука и техника напредују све бржом брзином; закони друштвеног развоја мало по мало откривају се и сазнају, а маса народа почиње да ехвата куда друштво иде, и шта је његова најближа мета: богатство се све. већма концентрише у рукама мањине, то јест приватна својина избија, се из шака народа, па дакле поништава; техника ствара огромне инструменте рада, којима више не могу да рукују мали, неудружени, приватни капитали, већ им требају колосалне произвођачке задруге, једном речи, док тако реални услови економског и социјалног препорођаја под сунцем науке и технике нечувеном брзином сазревају, за друштвени преображај нужни квантум знања, свести, воље и моралне снаге расте у теометриској сразмери, прожима народе, допире до царева и њи“ товиљг влада.

Не само то. Од године 1848 па овамо почињу се већ осећати у животу европских народа и трагови самог — иезаризма, који Бисмарк називље — државним социјализмом (Бћааћавоста тих). Неколико примера као доказ томе. У години 1840 краљ пруски и његова влада покушавају неке социјалне реформе, које пропадају, јер их буржоазија неће. У години 1849 покушава их краљ поново и енергичније, надајући се да ће бити потпомогнут ондашњим покретом, али се краљ и тада превари у рачуну, јер није знао, да је тим покретом управљала буржоазија која му је, кроз уста берлипског посланика, усред парламента безобразно одговорила, да се напори његови да реформише пореску сис-