Интереси српства. Књ 1 и 2

задахнутог вишим човечанеким моралом, вишим појмовима о културном задатку друштва, а узвишену науку божанственог столарског радника, Исуса "Христа, народ није кадар био да схвати.

Пошто сеу римеком свету цело богатство друштвено концептриса у рукама богаташа, отпоче се она страшна и рвава дантатура сиротиње над свима имућним сталежима, позната у историји под именом цезаризма. “')

Сенаторска, господска и готованска република оде без трага. Вође народа посташе императори. Што Граси не могоше, учини Дезар. Ступајући на владу, прво му је да државне земље дели међу сиромашне очеве, који имају више од троје деце: Тиберије заводи територијални кредит без интереса: Нерон руши ондашњу судску систему и подиже начело бесплатне правде; Клаудије забрањује тортуру и проглашује живот роба неприкосновеним : Домицијан пзравњава племиће с плебејима; Аомодо прави робињу женом, заштићујући јој женску част од похоте њених господара, а Ларакала отвара Рим свима, народима, дајући свима људима право римског грађанства......

Но све то ништа не поможе. Та колосална револуција социјална, која је трајала неколико векова. утону у крви и злочинству. Нагонски, бесвесни покушај спротиње да што сретније лдруштво подигле, пропаде. али с њиме процаде с цела једна цивилизација. А није ни могло друкчије бити,

5 Ја добро знам, читлоче, да су теби отомеу школи са свим друкчије причали. Веруј ми, лагали су те. МИ у „државоправном“ „„Одјеку“ могло ем једном читати, како су дошли некакви цезари, па су уништили — погоди шта!.. Слободу! За кога је та „слобода“ постојала у једном друштву, које је, на 120 милиона становника, бројлло 60 милиона робова пи 40 мнлиона пролетера, дакле 100 ми-

лиона бескућника, — не каже „Одјек“ ништа. И у римском друштву „слободу“ су уживали јамачно опи, који је и данас уживају у Енглеском; — а ви се. сећате да „слобода“ постоји у Енглеској већ

700 година — по календару одјековом. —