Интереси српства. Књ 1 и 2

219

кламују право пролетаријата на ради на средства. за рад; да одбацују средњевековно начело помоћи у облику срамне милостиње, доказујући да је рад достојнији и кориснији начин те помоћи ; да изјављују у своме полузваничном органу, да ћекруна у сталезиким борбама бити на страни слабих и потчињених, — ко ту важну чињеницу не уме да оцени, ко у њој види тек само парламентарну стратегију првога министра и ништа више, тај не познаје време и друштво у коме живи. Такве чињенице могу само бита знаци и претече великит, судбоносни доађаја у блиској будућности европској. — =

Приватна својина у античном друштву развијајући се до својих крајности, па тако негирајући и поништавајући сама себе, беше дошла да исте тачке, на којој се налази и данас у капиталистичком друштву.

Цело богатство римског друштва стекло се беше у рукама ишчезавајуће мањине, а приватне својине у истини фактички и не беше за народ римски: она беше уништена и замењена сличном врстом богаташког комунизма, који данас видимо у Енглеској. ЛатиФундије (огромна пољска добра) прекриљавале су целу Италију мрежом својом, а по њима су богаташи гајили и ловили зверад, баш као данас у Енглеској, Ирској и Шотској, док се огромна маса народа грчила по варошима, а Рим бројао четири милиона становника баш као данас Лондон.

Многи услови друштвенога препорођаја беху ту, али не сви, не најглавнији, и препорођај се не изврши. Науке није било, математике није било, технике и искуства није било, средства за рад не беху још у технолошком смислу колективистичке природе, а што је најглавније, општи социолошки закони друштвеноћ, а нарочито економског развоја нису били познати. Није било ни једног сталежа.