Интереси српства. Књ 1 и 2

218

(и коју је јамачно Бисмарк читао, пошто се цару трећем лицу епомиње), читам ово:

„Најважнији задатак скупштине биће и за предстојећу сесију на пољу социјално-политичког законодавства. Више пута свечано изражена жеља Његовог величанства цара, да се радницима њитов економни и социјални положај орзанским законима поправи, те да се тиме мир међу друштвеним класама утврди, схваћена је потпуно од народа немачког.... Исиџњење ове дужности према радничком становништву створиће код овог потпуну свест о благодетима мирног развоја уједињене отаџбине. “ (Нови бечки 'Тагблат од Т Марта 1884).

Кад је берлинска општина послала цару адресу честитања на његов рођендан, цар је одговорио:

„Благодарим општинским предетавницима на њиховим симпатијама у толико већма, што из њихове адресе на своје задовољство увиђам, ја су искрене тежње и бриге моје п владе моје за бољитак народни (о Чав УУоћ] дег УојквК]ахкеп) и код њих одзива нашле. Охрабрен таквим поверењем предајем се нади, да ће моја жива жеља ((ебћајћет УГитзсћ), да се економно п социјалпо стање радничког ста-= новнтлитва путем законског уређења побољша и по могућству обезбеди, једном испуњена бити. Не мање надам се да ће народ немачки, као“ год што споља ужива благодети мира, и изнутра доћи до улирења ге задовољења општил изравнањем (друштвених) противности.“ _ (Бечка-стара-Преса , вечеђњи лист од 51 марта 1884).

Ко пе појима ове речи цара немачког и његовог канцелара, тај не схвата социолошки значај њихових покушаја на пољу социјалних рефорама, а ко пе уме научно да оцени један тако важан Факт друштвепи, као што је то, кад се цареви и њихови министри нађу принуђени да проповедају дужности државе према радничком народу; да про-