Интереси српства. Књ 1 и 2

) је =

стална решеност овиљм путем џч даље терати, на чијем крају види Бисмарк обезбеђење материјалног бољитка немачког народа до најнижих слојева његових.... Он живо осећа губитке, које Немачка трпи од својевољног исељавања њене сувишне снаге народне, и он непрестано мисли да пронађе средства да ту снагу отачаству очува, било да исељавање спречи стварањем напреднијих економских прилика код куће, било да мисељениће у оне земље ДИ од куда би 60 Одућ ч за њиг п за отамбину користан саобраћај њихов са истом.“ 6)

Исти Нови бечки Тагблат од 25 маја 1884 доноси под насловом: „Робесијер и Бисларк“, ову депешу из Берлина :

„Берлин 24 маја... . Севернонемамке опште новшне (полузваничан ортан Бисмарков) илају куражи да говоре о сличности измеђ Робесијера и Бисмарка. Обојица, вели поменути полузванични лист, признају земљорадњу за најморалнији и најсоцијалнији рад. Бисмаркове социјалне реформе оснивају се на идеји Робесијеровој, по којој је нужна. припомоћ сиротињи од стране богатих, дуг који богати убогима дугују. По тврдњи Бисмарковог орпана; Робеспјерова социјална политика нема у себи ништа страшно ...... Још је Токвил повукао паралелу измеђ Робеспјеровог устава и пруског земаљског права (Гапдтесће), пошто и тај устав,и то право А реформе у хришћанско-Филозофском смивлу.... Код нас (у Пруској) — вели даље полузванични лист — где је краљ једини носилац, | С0веренства, руна Ће у нласинсним борбама друштва заштићавати слабије.“

У престолној беседи цара немачког, којом је отворена немачка скупштина у почетку 1884 год.

30) Да их дакле упути међу оне народе, тде опи не би били из-

губљени за Немачку. На знање балканским народима !