Интереси српства. Књ 1 и 2

216

Кад се ради на томе, да држава испуни ма какву своју дужност, на пример земаљску одбрану, онда се та радња не може поверити никаквом акционарском друштву, нити питати, које би друштво тај посао најјевтиније извршило. Тако исто и при државној бризи о побољшању стања сиротних сталежа. Ако је ова брила « овај посао џ већој мери, но што се до сад узимало, дужност државе, онда држава не може допустити да ту дужност врши каква акционарска кумпанија. Главна је ствар у питању, има ли држава дужност да се стара за своје држављане, или је нема, а «ма је, не само аришћанска, но и свака држава (чла таеће ћроз Чег саме еће 5бааб ћаг з1е, — зопдегп јеЧек Утааб ћаг Фезе РЕеће). Ви сте сматрали као нешто са свим ново, што је у пројект увучен један социјалистички елемент (ет зослацаизсћез ЕЈешепф). Господо ! Ја сам већ напред нагласио, да социјалистички елемент ништа ново није, и да држава без истог елемента у извесном смислу ни опстати не може... По моме мишљењу прави је узрок упливу, који вође социјалдемокрације имају, у томе, што се ми д0вољно пе бавимо државним социјализмол (Фаза туш плеће ЗЕаафввосја тв селе Феђеп): држава оставља једну празнину — уасиша — а ову празнину испуњавају агитатори“ (Пешт. Лојд од 18 марта 1884).

У Новом бечком тагблату од 17 маја 1884 читам ово: |

„На последњој вечерњој забави код немачког државног канцелара, социјалне реформе Бисмаркове и његова парламентарна борба за последњих година били су скоро искључни предмет говора. Присутни могли су чути, да се дар Вилхелм више дичи својом иницијативом односно социјалних рефорама, по својим војничким делима у последњим великим ратовима, а из самих речи канцеларових звонила је