Интереси српства. Књ 1 и 2

220

торија сведочи, да ти сталежи и онда, кад су се и сами одушевљавали идејом социјалног преображаја, пису кадри били да покретом управљају, и да су регорматори, као пар Вилхелм, покрет тај само убрзали, који је после, независно од њих и против њих, дело своје довршио, — а реорма реорматора постала револуцијом револуционара. Доренште реФорме одоло махом су утопије, јер оне долазе или сувише рано, кад их маса још не појима, и зато остају јалове, или долазе доцкан, кад их је маса узела већ у своје снажне руке, и онда нужним начином реформа доноси револуцију ~).

Кад неко отворено прокламује какву светлу идеју, ма то био и какав министар, омрзнут у класама слободоумнијим, ја радо верујем у његову искреност, одвратно ми је да сумњичим — без велике невоље (иначе умем и то), али за мене су и

цар Вилхелм, и Бисмарк, и Гледстон само идеалисте, _а сваколика њихова реформаторска радња, ма како искрена била (ако је), неће кадра бити да измени и побољша ужасно стање радничког народа, пала

32 Но и у овоме има изузетака. Било је радикалних рсторама, одовго, које нису за собом доносиле социјалних трзавица. Друштвени преображај који се данас врши у Јапану, јединствен је примеру историји. Ту видите једно друштво од 40 милиона; где тако рећи једним скоком ускаче у европску цивилизацију. Њу уводе виши, нарочито интелигентни сталежи, а питоми, в,едни и разборити народ јапански следује им вољно. Подигле се желевнице и телеграфи, усваја, се техника и машинерија, примају се евроиски обичаји, подижу се университети са европским професорима, образује се комисија да латиницу примени на језик јапански, а познати у народу љули прелаве у веру хришћанску им саветују то и другима, не распаљујући тиме, што је веома значајно, никакав фанатизам религиозни! Јапанци, тај народ Филовофа, поступају веома паметно: за титове прилике европ= ска капиталистичка цивилизација значи колосалин напред ал. (0 планом, рачуном, евеено, рациопално пресађујући европску културу, где је до сад растао азијатеки коров, Јапанци засведочавају — и засведочише пре свију других народа — да се народи не морају довека развијати бесвесно, нагонски, као природни самораст, већ да то може бити споразумом, вољом, договором. Није то никакав „скок,“ никакав зао тогбаје, већ паметни људи усвајају оно, што је боље — па ма то не говило теорији „поступности.“ — Миоти народи у Европи моли би се таледати на Јапанце. —

ИНТЕРЕСИ СРИСТВА 15