Интереси српства. Књ 1 и 2

226

њитова отворена признања, да је истина п правда на страни паћеника, оромно ће потенцовати моралну сналу покрета за соштјални преображај човечанства. “У царском акту од 17 нов. 1881 наглашује Бисмарк најзад и намеру, да реорганише индустрију стварањем кооперативниг задруа, заштићених 1 потпомогнутиг државом.“ („Наша економна политика“ стр. 54). Бисмарк је утописта. Он не зна, да у друштву силно развијених класинских противности, у друштву неизмирљивог антагонизма сталешких интереса, у друштву подељеном на два непријатељска табора, на капиталисте и раднике, Фабриканте и пролетере, у друштву диктатуре буржоанске, једном речи у друштву капиталистичком, он не зна, велим, да би у таквом друштву морао он најпре издржати најбешњи рат с буржоазијом, и тек преко мртвог тела њеног дођи до „коопеђративних задруга, заштићених и потпомогнутих државом“. Да то > го изврши, да тај рат победно извојује — кадра ће бити на западу само рево. ујција.

Но што важи за запад, не важи за Србију. јер су српсне прилике са свим друге У Србији, где се модерни жапитализам још није развио ; где је антагонизат класински тек само у клици; где је девет десетина народа радники земљорадник, народ дтле још једноставна маса радничка, која може плати своју вољу, тано моћну, да би јој се у држави српској сваки покоравати морао, у тој земљи могуће су корените реформе економске, а да се реформа не мора извргнути у револуцију.

Тражећи те реформе за наш народ, заступајући идеје друштвеног преображаја, ја сам показао, да те идеје отворено заступају цареви и царски министри, ја сам дакле показао, да се налазим у са свим отменом друштву, како бих унапред запушио лајава уста онима, који би гракнули на мене.