Интереси српства. Књ 1 и 2

228

јест радио и учио, или — није. Ако није, не треба. о њему ни говорити; ако јест, онда за њега важи ово: он долази славом пуном несварениг теорија, идеја, начела. Ако он сад уобрази, да је с тим теоријама готов, идеје ће код њега вечито остати несварене. Тек кад се дигне са ђачке клупе, настаје ва њега најозбиљнији и најтежи рад, настаје варење, и што је још важније, настаје шитање, да ли ће стомак кадар бити, да нагомилану умну храну свари, или не. Ако он престане даље пратити науку као што је то на жалост код нас махом случај утоне у тако звани практични живот, закопа се у ланцеларију, сахрани се у бирокрацију, — варење се код њега није никад ни почињало. У том погледу ја сам, благодарећи околностима независним од моје воље, нечувено био срећан, јер ми је дано било, да после свршених студија и после једногодишњег доцирања на“ великој школи, четрнаест гогина проведем у Немачкој и Француској, у дентрима највиших школа и најбогатијих библиотека. Ако је дакле стомаку било до варења имао је доста и времена и прилике да вари и свари. Све што сам некада написао као професор велике школе и за тим у првим годинама мога бављења у туђини, нарочито до краја године 1870, поред појединих мисли, којих се не бих ни данас стидио, махом било је задахнуто чистим и јаловим државопиравним републиканизом, из које сам одеће ја давно већ израстао. За тим је следовало десетак година скоро непрекидног ћутања и — рада. За последњих година, нарочито у години 1889 написало сам више повећих расправа : за све оно, што је у њима чисто намелно и научно, јамчим и данас. У колико сам односно непосредне практичне примене тиг начела на до“ нашње прилике српске мисли своје измепио, виде се ма ове књиге. Измена. се дакле не односи на научне,