Интереси српства. Књ 1 и 2

299

сбиполошњке истите, већ па примену њихову у модерној Србији. =

У програму, који сам овде изнео, паши политичари осетиће једну празнину: пема жуђених политичких слобода, китњасто нанизаних на конац идеалних политичких устава. То је истина; тог ђердана нема: но томе је ласпо помоћи. Нека паши државоправници отворе радикални, напредни или либерални програм, џа ће тих слобода наћи, колико им срце иште. Ту су оне раскошно посејане, раскошно, јер семе пишта не кошта. Слободно нек узму они, да се наш политички протрал састоји из радикалских РЈ либералских рја напредњачких слобода; нек тај збир сматрају. ако им то годи, као пашу политичку веру, али онда пек по забораве, да они заалпевају слободу, а ми спремамо земљиште за њу; да они траже права за народ, а ми тражимо могућност за та права, и наротито нек се сете ових социјалистичких речи немачкога канцелара, кпеза Бисмарка:

„Ја лмислиљ, да су се политичке партије и трупе са особенил (чисто политичким) прорамила преживеле. (не ће, мало по мало, ако не својевољно, а оно принуђене бирачима, доведене бити до тога, да морадну заузети положај према економсним питањима, и већма се бавити политином енономсних интереса“ (Пешт. Лојд од 18 Марта 1384). —

Одмах по уништењу Феудалиома, пат рају прошлог века, силовито је почео да буја гапитализам, а мислиоци, још у почетку нашег столећа, почели су увиђати да се капитализмом пе остварује узвишено начело револуције: слобода, једнакост, братство. Чим су вапијуће неправде капиталистичког друтттва избиле на површину, појавили су се с њима заједно и идеалистички лротести против њих, протести утописта. Овим протестима следовали су утопистични планови о апсолутном усрећењу човечанства