Интереси српства. Књ 1 и 2

230

за сва времена. Ти планови нису ни могли бити што друго, до сањарије идеалиста. 'Гако је у почетку сваке науке, па тако је морало бити и у почетку социологије, науке о друштву. 70 планирање о будућности изазвало је реакцију 5 социолошкој књижевности. Утописте морали су идеалисати, јер организам капиталистичког друштва још није био зрео, још није био потпуно опипљив, још се није могао као дорасло и развијено тело друштва на сто положити и секцирати. По мери, у којој је идсалисање у социологији опадало, сазревао је и развијао се капитализам, а научне и тачне студије о њему постајале су могућнима. Тада се започиње у Европи и Америци озбиљно и објективно проучавање економних закопа модернога друштва, почиње се периода неуморнога научнога рада, која траје ево већ неких педесет година. Та корисна пи у великим етудијама плодна периода социологије одликује се реакцијом својом против пређашњег идеализма, одликује се нарочито тиме, што се у њој устаје против сваког тачнијег и позитивнијег нацрта будућег друштва, јер се мисли, да би то био повратак полазној тачци — плановима утописта. Но и та је периода већ на измаку. Ми данас познајемо све главне економске законе данашње друштвене Формације; знамо њену прошлост то јест, од куда она долази; знамо каква је она сад; знамо у главном њену будућпост, то јест знамо шта се из данашњег друштвепог организма нужним пачином развија. Мо нама није више довољно да знамо тек само општу тежњу и општи смисао непосредно предстојеће: даљег развоја друштвеног. Према данашњем ступњу науке, ми знамо какав посао имамо да извршимо ми, сувременици, и нараштај који за пама долази; према данашњем ступњу науке ми смо већ у стању да позитивно Формулишемо облик социјалног препорођаја, који непо-