Интереси српства. Књ 1 и 2

291

средно предстоји европско-америчком друштву, нити ми тиме претписујемо рецепте усрећења далеким, будућим покољењима, која ће свакојако паметније од нас умети да уреде своје друштвене одношаје: према данашњем ступању науке, та Формулисања наша никако се не могу уподобити са утопистичким плановима и сања | ријама некадањих Филантропа, јер имајући данас пред очима јасну слику будућега друштва у модерној Енглеској, наука о друштву не лута више по магли. Она не сања више, но бележи само што јасно види, а она види у Енглеској приватну својину фактички укинуту; види колосалне произвођачке задруге, са колосалним капиталима,и са производњом у колосалним размерима ; види заједнички, колективни, друштвени рад по захтевима технике организован; види најпосле да се сав тај друштвени рад и свеколико друштвено ботатство налази данас под приватним монополом и приватном командом приватнит лица. Мислени рефлекс тих противчовечанских социјалних односа почиње да оставља главе људске и да прелази у дела њихова; тај мислени рефлекс постаје вољом, која тражи, да се та приватна команда приватниг трутова над друштвеним радом и богатством укине: та мисао и та воља завлађују народима од Кавказа до свемирног океана, из колиба продирући до царских палата и престола. Да ту мисао формулише позитивно и јасно, у стању је данас наука. Народ је сит ошштих Фраза о унапређењу материјалног благостања народног, каквих ћете Фраза наћи у сваком програму сваке политичке странке. Народ тражи да јасни будете, да јасно кажеете шта тећете, алшта тоћете, ц којил та начином лтоћете,

Организација рада, како је овде у најоштитијим потезима изнесена, научни је продукт тешких студија човечанства за последњих осамдесет година. Поједине моменте организације рада нацртао сам у