Истина о Македонији : одговор на Хронов клеветнички спис Народност македонских Словена

би он у ствари постигао своју цељ, подитнувши своје пме на развалинама мога гласа. Имајући пред очима овакву цељ, беше my маленкост, погазити задату часну реч.

Према нашем уговору написах писамце Г. професору Супану л овај беше спреман, да с призрењем на моју сопетвену молбу, отшталта. Хронову стварну критику заједно са мојим одговором. Ја ово саопштих Г. Хрону, замолившт га, да ми што пре пошље рукопше.

Али впше месеци не добих од Хрона никаква гласа. У место тога нападе ме он поново у „Немачком Народном исту“, узевши ва средство неко ујдурисано „загребачко пшемо.“ Услед тога запштах Хрона једном доштеном картом, како се овај његов поступак слаже са његовим речимаг Рекох му, да у место подлачког п под" муклог нападања моје личности, пзнесе своју стварну критику, на коју већ давпо чекају „ЛПетерманова саопштења.“ о

Ну Хрон, у место да задовољи моме захтеву, стаде ме дирати у „белешкама уредништва“ свога листа, жалећи се, на међу „жентелмениха“ необични облик мог дописпвања са њим, А одмах за тим стаде Хрон по ново тражити накладника за свој клеветнички CIC, AIN та не нађе, јер нико не хтеде каљати своје пле, узевши у накладу овакву KIbIжевничку бруку. И тако му не остаде друго, до да пада свој силе о свом трошку.

Толико о побудама, па којих је потекао Хронов клеветнички спив, а сад да видимо, ко су та два противника.

Што се мене тиче, то држим, да није нужно, да се читаоцу тек претстављам. да Хрона сам, пстина „неки Гопчевић“, али људи, којл се баве књижевношћу, познаће п моје радове на овом пољу. Кад бп ови били баш толико незнатни, то тешко да би већ од 15 година 105 најчувенијих листова у Европи, Азији, Америци п Аустралији, пзпосили на јавност моје радове некад у орпђиналу а пекад у преводу, нити бп 200 равпих листова доносило расправе о мојим равних делима. Сумњам, да би п речници Мајера, Брокхаува, Кпршнера п Ше рера доносили мој животоште, док се о Хроновом пореклу не говори ни у последњем паланачком листићу.

Док дакле, мој живот, као отворена књига, лежи пред читавих светом, дотле је Хронов вавијен у цеку таму, коју, ма колико да сам се трудио, не могах расветлити.

Нека парница, која се недавно расправљала у Бечу п која се окончала са обудом Хрона, допринела је мното, те сам могао скинути копрену, пза које беше сакривен мој противник. Бечки недељит лиет ,Die Welt („Свет“) донео је о томе овај пзвештај:

„Не емемо прећутати једну парницу, која се прошле недеље окончала пред поротнпцима, а која је у мпогоме погледу поучна. Некп Карл Хроп, ва чије шме до сад нико на свету није зпао, има, као што изгледа, ту бубу у глави, да, по што по то, тражи да свет о њему говори. Најпре је он то покушао да постигне својих пером, пвносећи у новинама „Пешзећез УоКађја“ равне расправе, па којих провпрује више дрека уобравиља по вештина у измшиљању,