Истина о Македонији : одговор на Хронов клеветнички спис Народност македонских Словена

. ". 5

Кад сам видео, да Хрон ппак још сумња, предложих му ово: „Ако мислите, да нисам опровргао сваки приговор с ваше страпе, а ви напишите строго стварну критику, не дпрајући у личност. Ја ћу онда сам молшти г. Супана, да тај ваш рад панесе у „Петермановим саопштењима“ ; наравно, с тим, да и ја после отштампам свој строго стварни одтовор.

Хроп се, петина, мало забезекну, али ппак прими понуду п тако се растадосмо у добром споразуму. Том приликом позва ме Хроп, да дођем у друштво „Немачко-нациопалних аптисемшта“, па приметивши, да немам за то праве воље, рече:

„Не смете претпоставити, да ћете тамо наћи противника, шта више, биће доста ваших поштовалаца. Ви ми чисто не ћете веровалт, колико поштовање свет гаје наспрам вашег имена. Ја сам се бадава трудио, да вам поткопам ауторитет, алп, при пајбољој вољи, није ми пошло ва руком.

Ово одиста чудновато признање, чију ћу детшпу, ако устреба п занлетвом потврдити, пзазва по пово моју сумњу о Хроновој присебности духа; ну ја му на ово само рекох :

„Одпета хвале достојна намера од ваше стране. А шта ли сам вам ја крив, те ме толико мраџте 2

„Ништа, до једино то, што сте напали Хана !“

Али се не може ни замислити, да је ово прави узрок Хропових напада; овај ће јамачно бити неки друтл.

Светлапа, летећег преко неке баре, попрска жаба њеним вредом.

„да што ме попрска»г“ запшта светлац у чуду.

„Па ва што светлише“ одговори надувена жаба.

Неко мало путовање пз Црне Горе у Џећ п Скопље, лобуди у Хрону жељу, да се попне на глас орпенталног ауторитета. И за то биће, да га је болело што сам га претекао по тако му покварио планове. По што није у стању, да моја дела побије бољима, а жудаш, да му се за пме чује, мишљаше Хрон, да ће најлакше постићи своју памеру, ако мене нападне. Па ако би се на том путу баш и бламимирао — шта га је сталог Ваљда бп тиме пагубио своје mue? Та није га никад ни имао! Али оп је рачунао овако: ако му ја одговорим, доћи ће тиме његово име на неки глас, а не одговорим ли му, онда је рачунао, да ће многи његови читаоци, који не беху у стању, да себи створе самосталан суд о прамом стању ствари, одиста веровати у његова дрска разлагања.') И кад би му ово упалило, онда

1) Ова је околност такође једини равлог, који ме је побудио на овај одговор, коме се противише сви моји познаници. Г. професор Супан, кога замолих, да ивнесе у „Петермановим саопштењима“ стварпо опровргнуће Хронових клевста, не хтеде ово учинити, јер би иначе био принуђен штампати и Хронов одговор „на чији ће се спис и онако слабо ко обзирлти.“ И мој накладник саветова ми, да се канем сваког излишног одговарања „јер о Хрону и онако нико пе води рачуна.“ Осем „ЕКеуце de 1' Orient“-a, који лист, као што је познато служи бугарским интересима, није и опако никакав лист (бар у колико је мени познато) донео какву белешку о Хроновом клеветничком спису.