Истина о Македонији : одговор на Хронов клеветнички спис Народност македонских Словена
4
пријатељски расположен, не хтеде ни да чује за ту његову критику. Професор r. д-р Супан, издавалац „Петерманових саопштења“ (Ређеттапиз Мифћетппсеп) о коме је Хрон држао, да ће му примити понуђену крштику, одговори му: да „тако којешта“ неприллчи за један отмени лист, који искључиво служи науци. У осталом — примети д-р Супап — Хрон, не само што није опровргао, да Македонци нлсу Бугарп, него је он то још п потврдио.
Сам Хроп даде ми, да прочитам ово пшемо, које му ни мало не служаше на част ја сам Бог п душа одмах посумњао у здраву памет овога човека. За тим показа ми Хрон дотични рукопис и изјави да ће ми га дати на читање, али под условом, да се не нађем увређен, због грдња, садржаних у томе спису п да га можда чак не позовем по на двобој !
„Иетина, ја се не плашим, јер сам изврстан борац п гађач (хваливаше се Хрон); алп кад се ево овако лепо споразумевамо, онда од, држим, били пзлишпи озбиљни сукоби. Као што п сами видите, није ми пошло за руком, да протурим у ма који лист, своје пападаје па вас, јер пред ваших ауторитетом лежи свет потрбушке; ја сам се дакле оканпо своје намере по само вам показујем, што сам све пзнео противу вас. Али ми морате заложити частну реч, да ми се нећете светшти и да ме не ћете нигде нападати. А од моје стране и ја вама дајем поштену реч, да вас нећу никад више нападати.
И тако углависмо епоразум на „часну реч“, коју сам ја све дотле ш чувао, док ме није Хрон, прекршивши наш „часни уговор“ разрешио од моје одвезе.
Са рукопиеом одвезосмо се после у мој стан, где му ја покавах уговор, уверпвши га у ето време о петоветности Кронепфелсовог потписа. Моја жена управо се десила у споредној соби, чија су врата била отворена, по за то је добро чула, кад ми Хрон рече при растанку:
„Дакле, остаје при томе, ви ћете сутра доћи у редакцију п вратити ми рукошше, али далеко од сваког непријатељства! Ви сте ми заложили своју часну реч, а п ја сам је валп дао: да вас нећу више нападати, нити тај рукопис предати јавности.
Ако бп дошло до клетве спремнп смо п ја п моја жена, да се на ово закунено.
После подне прочитах рукопте ш морадох се емејатп, јер је по својим пепеправиоетима, заблудама п пзвртањима јасно паносло на видело пуко пезнање Хропово. 1 за то дошавши другог дана у редакцију, довиклух Хрону:
„Наше обвезе на „часпу реч“, долазе пекључиво вама у прилог, јер да сте вашу критику предали јавпости, били ом сте се до века учинили емешним,“ Џа по што је Хрона ова моја простодушпост доста изненадила, седох, п остадох му побијати тачку по тачку. Одпосно Ковачеве статистике не могах му у оном часу дати известап одговор, јер ми опа још беше непозната, али сам држао управо ва немогуће, да се нашт подаци баш на длаку слажу
~