Истина о Македонији : одговор на Хронов клеветнички спис Народност македонских Словена
{Us LC ~З У PA MERONPA 100 # ШТА Пела LU ЈА А Ш “ | С D. == GP + Е 5
26
Фридрик Велики, видевши, после битке порндорфеке, први пут заробљене Башкире, дозва Сајдлица п рече му: „Та погледајте Сајдлице с каквом се ритом морам да бијем.“
Ова ми прича паде на ум, кад савпах, ко су ти људи, што су клеветничким опадањем, узели на пишан моју „Отару Србију п Македонију“ односно самога мене. Један од њих, неки Карл Хрон чак вије жалио ни трошка, већ је штампао свој клеветнички спше под насловом: „Па« Уојка ти (ег Зауеп Makedoniens* (., Hapoxmocr македонских Словена,“
Шре но што се упустимо у претресање овог народног спива, п шре но што читаоце из ближе упознам са тим Хропом — за чије име сптурпо тек први пут чују из ове брошуре ако им можда пије позпато па судшице — пспричаћу, какви односи постојаху између мене п тог Хрона.
У јесен п. г. упозорише ме у „Географском Друштву“ на неке подлистке у „Немачком Народном Листу“ („Пешфзећез Volksblatt“), у којима неки „Карл Хрон“ нападаше и друштво и мене. Не знам, да ли је Хрон нападао друштво због тога, што му опо, па захтев, пе хтеде дати 8000 форината на име помоћи за неко путовање; али напад“ па мене беше баш са свим пеоснован, јер ја Хропа дотле п не познавах. Hy, по што је Хрон у својим подлисцима све безобразнији постајао, реших се, да се о томе разрачунам са редакцијом. Издавач напред поменутих повина позва ме да се у ствари лично споразумемо.
Дошавши у редакцију, дознах, да је Хроп уредник „Немачког Народног Листа“ п да би, према томе најбоље било, кад бих се ја баш непосредно са њим објаснио. | Дозваше Хрона и између нас двојице дође до подужег објашња-
вања о нашем путовању и његовој сумњивости. По што је Хрон сумњао, да у опште постоји какав уговор између мене x Петрова, то та ја поввах, да се о томе лично увери, на шта он и пристаде.
Најпре се одвезосмо у Хронов стан. У колима причаше ми Хрон, да је написао „страшну“ крштику 0 мојој „Македонији“, па ју је вели — нудио свима могућим листовима — али је ни један не хтеде примити. Чак ни „Џестер Лојд“ чији је уредник све до пре кратког времена био сам честити Хрон и који паспрам мепе никад не беше