Истина о Македонији : одговор на Хронов клеветнички спис Народност македонских Словена

од Старе Србије позната му је само кратка пруга Пећ—Митровица–=(копље —- дакле једва десети део опога пута, којим сам ја прошао. Пап на овом малом простору, Хрон није видео друго, до апсане у Пећи п Скопљу, као п предео поред железничке пруге Митровица— Скопље. Алш, ако Хрон ппак остаје при свом дреком тврђењу, онда се то пма у пеколико прпшиеати његовом обичају, да се он у сваком оном слу чају, где му не достане доказа, служи сумњичењем п опадањем, а у пеколпко опет једној грешки, која ми се увукла у рукопис. По несрећи, на име, у место „узана“ написах „широка“ долина п одатле закључује Хрош, да тамо нисам ни бо. Овакав је закључак у толико пепрпетојнији, што се Хрон лично код мене уверпо, да се овде увукта проста грешка прп преписивању. Хрон је, на шме, нарочито долазпо, те се уверио на мојој карти, да је корито Бистрице тачно убележено и да Бистрпца тече кров узапу долпну. И сам Хрон увиде у опај max I рече: „е признајем, да је овде проста омашка у писању.“ Hy ако он при евем томе данас по ново износи на бојпште своје пређашње сумњичење, онда је то само један нови доказ за лабавост Хроновог карактера. У осталом се о тачности моје карте уверише подмаршал т. барон Вапка, у опо доба пачелник војно-теографског завода, каох само војпо мипистарство. У знак признања за оних 2000 пеправака, које сам завео у аустријску ђенералштабпу карту, добло сам од војног оштипетарства на поклон 100 листова аустријске шпепијалне карте. Поред овога поклона изрази ми војно министарство писмено своју благодарност и своје признање за мој рад, док је, напротив, Хронова молба, којом је тражио помоћ за пстражно путовање по „Старој Cpбијп“ (коју оп назива „Албанијом“), од војног министарства одбијена. Позпавајући Хронову способност „за путпшка пстраживаоца“ још па његовог војничког живота, беше министарство убеђено, да бл, помажући Хрона, у псто време помагало неко швиндлерско предузеће. Па по што је војно-теографски завод за оцену мојих псправака компетентипји од ма кога другог завода или које друге личности, то мислим, да ми није нужпо трошишти много речи на моје правдање. У осталом, настаје шштање, одакле сам узео опих 2000 пеправака, кад по Хроновом мишљењу, нисам путовао.

За тим замера Хроп слици „Орбин па Пећи,“ тврдећи, да се народ у Шећи опако пе носи. И то је петина; али ја сам му то већ пре објаснио, да сам, п за што сам опог човека фотографисао у Пртзрену, па за то је опет доста непрпстојно од Хрона, што по ново ле лази са овим приговором. У Призрену сам снимио последње фотографске елшке по том сам приликом фотографпсао брата по сетру пз Пећи, који већ више година живе у Призрену. Под сликама стоји потпис: „Србин па Пећи“ п Српкиња из Пећи“, а то одговара са свим и истини, по што дотичници пе беху „Пртпзренци“ пего „ Пећани“. Ношња их је чисто призрепека (рукави са пругама виђају се пу Шкодри, али не у Новомпазару Србији, пао што Хрон зшели); али како се у орпешталиши вароштма у народној пошњи показује грдна разноликост, то само онакав човек, као што је Хроп, који од целог потока није