Историја српских железница : 1850-1918

ХХХ

ност и трајну власт. Недокучују да величина човека не лежи у положају већ у његовом срцу, у његовој души, у његовој памети, у његовом знању. Највећа трагедија живота лежи у забораву. Бити заборављен за вечна времена! Никада више не бити поменут! Бити жигосан за увек због рђавог дела! Колико има трагедије у овом забораву и у овој рђавој успомени! Историја је најзнатније оруђе правде. На свеиџ свакога баци светлост истине. Историчар, објективан историчар, јесте етичка личност књижевгости и уметности. Његова је миси ја узвишена и племенита.

Ми се налазимо пред једном историјом, првом своје врсте у нашој предратној и поратној књижевности. Г. Арнаутовић латио се тешкога посла да нам у ово / својој књизи, хронолошким редом, претстави развиће српских железница почевши од првог саграђеног км па све до великог датума Ослобођења. То је ревија догађаја једне од важнијих периода у нашој националној историји, догађаја у непосредној вези са политиком изграђивања, организовања и експлоатације железница. Пред нама се ређају личности, најчешће заборављене и непознате. Својим живим, лаким и приповедачким стилом писац нас преноси из деценије у деценију. Многобројне фотографи је улепшавају ову шетњу кроз нашу даљу и ближу прошлост. Кроз странице књиге провлачи се као црвен конац упорна истра Јност, стваралачака и борбена жеђ старих генерација. Кроз партизанске зађевице, политичке олигархије и династичке самовоље 109 века улази се ипак из године у годину у периоду железничког напредовања. Ништа не може задржати императивну потребу за изграђивањем гвозденога пута. Железничари са својим шефовима играју све важнију улогу у јавном животу државе. Балкански рат, па потом Европски рат, захтевају крајњи напор од наших железница и показују у пуној мери њихов значај за народну одбрану, као и елитну способност еногих железничарских шефова, ко ји су знали бити.вођи и организатори. Писац ове књиге на чијем смо прагу оживео је многе догађаје и људе. Многе је непознате а заслужене подигао из заборава. Многе догађаје је претставио у пунијој светлости што је допринело њиховом правилнијем разумевању. Да је само то урађено и ништа више, па би признање за овај рад било потпуно заслужено. Међутим, његов рад је свестранији. У њему је заступЉена и политичка историја, и историја техничког развића наше државе, и лепа књижевност ванредно описним начином излагања прилика и обичаја наше тадашње друштвене средине. Писац се није устручавао да буде детаљан на извесним местима како би