Историја српских железница : 1850-1918

МОЈА РЕЧ

Сеих ди тапгпе ош Герве оп !а рште роиг [еиг раузг пе догтеп! репзег аша Бтеп јаше, сотте фзагеп! пољ рдгеу, ер пе шеп ассертег, раг тете [а атоте, аие сотте ип Бешгеих асстаепћ,

Нопоге де Ваггас (Те5 Раузапз5).

Маг дише Гоп езр Бешгеих, аапз поне засте топае шегате, ф'атоп Та1 аиеаие сбозе ећ де пе раз 1епс а агапа 'сбозе.

Непгу Весаие (Зопрепш5 а4'ип ашепг агататапе).

Навршило се равно педесет година од како је, први пут, пошао први железнички воз кроз малену Србију — од Београда до Ниша. Навршио се један период тешког и мучног рада, пропраћеног неизмерним жртвама, у коме су, поред осталих бораца за добро и напредак Србије, за слободу и јединство свих Југословена, и српски железничари улагали свој труд, сву своју снагу и самопоуздање, свесни великих идеала Србинових, на остварењу велике југословенске идеје и данашње Југославије.

Савремени историчари писали су општу историју Србије, из „овог периода, али су се врло мало, или ни мало, дотакли и железничког питања. Међутим железничко питање имало је великог утицаја на привредни и културни развитак Србије и српског народа, а тај утицај имао је неоспорних последица на дубоке промене у политичкој историји живота мале Србије, које су донеле позитивних резултата. Ова чињеница апсолутно налаже да српске железнице треба да имају своју сопствену, нарочито израђену, опширну историју.

Не треба разумети да се није довољно писало о српском железничком питању и о српским железницама. Напротив, писало се много и на страни и у Србији. Брошуре, књиге, часописи, дневни листови, расправе и реферати у званичној преписци, мемоари, од-

Ш