Историја српских железница : 1850-1918

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА

Грађење српских железница

Политички и дипломатски прелиминери

Још у 1850 години општа политика Немачке покушала је да наметне свима Балканским земљама, без разлике, своју железничку политику. Немачка се трудила, свим силама, да сваку балканску државицу изолује и спречи, по сваку цену, њену везу са Европом; исто тако трудила се да омете чак и директан саобраћај између њих, а то је утицало јако на независан развитик балканских државица, потпуно ослобођених од турског ропства, на Берлинском конгресу 1878 године.

У овој немачкој политици, највећу улогу играла је бивша Аустро-угарска монархија, која је стриктно вршила све закулисне махинације немачке политике, служила јој као најпокорнији слуга у њеном продирању ка истоку (чувена немачка девиза: „Огапо пасћ Озгеп“) и мешала се у све унутрашње послове балканских држава.

Најдрагоценији принцип Хабсбурговаца и свих њихових влада, које су се ређале од 1850 године па до њиховог пада, био је: „Шумтде ећ штрега“ (завади па владај) и тај се принцип нигде није тако јако осетио, ни у једној политици дипломатској, као у питањима железничке политике.

Питање железница за Немачку, а нарочито за Аустро-Угарску, није било само питање трговине и економске експанзивности, већ је нарочито било питање политичке надмоћности ових двеју држава германског порекла.

Аустро-Угарска је прво отпочела да гради оне железничке пруге, које су имале за задатак да фаворизирају аустриску и мађарску народност, а затим је градила све те пруге на један врло систематски начин, који је имао главни циљ да што више одвоји Југословене једне од других, и да им не дозволи зближење. Тако су они успели да Хрватска не буде везана ни једном пругом са Далмацијом, са којом је територијално била у тесној вези н у