Историја српских железница : 1850-1918

6

којој је живео југословенски народ. То је политика „фмде“. Исто тако Далмација није била везана железницом са Босном, својим природним „хинтерландом“ (залеђем) — што је још један доказ аустро-угарске политике „Ффу:де“.

С друге пак стране, Аустрија је саградила железнице од Беча и Пеште до Јадранског мора и до Босне, руковођена чистим интересима аустро-угарске расе. То је политика „ипрега“. Да би доказали ту њену политику навешћемо један еклатантан пример без коментара. Ево тог примера: Растојање железничком пругом од Загреба до Сплита прелажено је за 39 часова, а од Беча или Минхена па до Трста на Јадрану свега за 13 часова!

Чак и железничке пруге које су Аустро-Мађари подигли у југословенским покрајинама, под њиховом влашћу, а које су биле од велике користи Југословенима, биле су политички изоловане и национално ослабљене, јер су те железнице служиле да се њима преносе: језик, култура, дух и снага аустро-угарска, на територијама југословенским. Железничка пруга је била најбољи пропагандиста германизма и мађаризма, јер где год је пруга прошла ту су се одмах подизале мађарске и германске школе, управљане способним „култур-трегерима“ у циљу да се земље и

народи Југословенски колонизују и денационализују.

Тек у великом европском рату 1914—1918 могао је цео свет да јасно увиди прецизне принципе и програм економно-политички централне Европе: Немачке и Аустро-Угарске.

Међутим, тај је програм постојао још одавно, али се није могао тачно одредити. Истина да се овај програм оснивао на политичко-економском савезу Аустро-Угарске и Немачке, са намером да што дуже потраје, али је у исто време тај програм обухватио и продирање Немачке на исток и утврђивање њеног престижа у Европи.

Немачка је такође водила исту такву политику и према Турској, и то, одавно, много раније имала је утврђену намеру да постигне свој циљ: Хамбург—Багдад, а са тим немачким циљем био је тесно везан и циљ Аустро-Угарске: Беч—Солун. Та два циља имала су задатак да остваре поменути немачки план: „Огапо пасћ Озјеп“, којим би Немачка требала да осигура себи политичку и економску владавину понајпре над слабим и немоћним балканским државама и када би то успела, онда би за њу било врло лако да пође још даље, и изводећи своје планове, да завлада и политички и економски у целом свету.

Мо