Историја српских железница : 1850-1918

Оваквој политици немачкој, у коју спада и њена железничка политика и политика бродарства, придруживала се и аустро-угарска саобраћајна политика. Немачка н Аустрија чиниле су све да поставе најбоље комуникативне везе, понајпре између центрова који су водили ту политику, између Берлина, Беча и Будимпеште, а затим су приступили грађењу других линија интернационалног карактера. И ако су често избијале несугласице између Беча и Пеште у погледу господарења над извесним железничким линијама, ипак ова несугласица није ни у колико мењала основне принципе савезне политике (на пример: питање железница на територији Босне Хрватске и Далмације).

Осим овога постајала је још и дискусија, између Немачке с једне и Аустро-Угарске с друге стране, односно тржишта балканских и руских, али и овде, благодарећи надмоћности немачкој, програм који је био утврђен, морао је бити стриктно извођен без поговора.

Главна пруга железничка која је везивала западну и источну Европу преко Балкана, пролазила је кроз Београд и Софију да би се завршила код Цариграда. Њен крак који је везивао Ниш за Солун имао је споредни карактер другог реда.

Прва линија, део главне линије Париз —Беч— Цариград била је много важнија у погледу своје улоге коју је играла у служби немачке и аустро-угарске трговине, неголи у погледу њене важности да послужи саобраћају са Балканским земљама. Овој главној железничкој артерији била је додата румунска линији од Пеште до Букурешта и Констанце (на Црном мору). Грчка међу-. тим није била везана за ову главну линију. Тек 1916 године у великом светском рату била је везана преко Солуна, Ларисе и Атине.

Ако пак посматрамо везу Балканских државица констатоваћемо да је Србија била код Пирота везана са Бугарском, само том једном линијом, али је остала потпуно изолована од Босне и Херцеговине, од Црне Горе, од Грчке и Румуније. Бугарска је имала две линије које су је везивале за Румунију: Софија—Рушчук—Букурешт и Букурешт – Рушчук—Варна.

Унутарње развијање независних балканских земаља: Србије, Бугарске, Румуније и Грчке, допринело је грађењу великог броја унутарњих локалних пруга железничких, али оне нису могле да успеју да се међусобно вежу, те да би на тај начин могле да учврсте ма какву везу међу собом, или да се вежу са обалом Јадранског мора. Истина, Бугарска је имала једну пруру кеја, је

НОТЕ ~