Историја српских железница : 1850-1918, стр. 48

8 код Бургаса везивала са Црним морем, али зато није имала никакву везу са Јегејским морем.

Аустро-Угарска је пратила будним оком, од увек, све што се дешавало у овим земљама; познавала је све пројекте који су се спремали ради постављања трансверзалних пруга балканских и гледала је да их по сваку цену спречи.

Двојна монархија је исто тако будно мотрила на радове који су били започети на грађењу Солунског пристаништа, које до 1907 године није било везано железничком пругом, и стално је ометала ту везу, само да би осигурала надмоћност Фијумског пристаништа.

Исто тако обала Јадранског мора била је потпуно изолована, ни једно пристаниште није се могло саградити, и није имала ни једну једину везу са балканским земљама.

На овај начин целокупан извоз — увоз морао је бити вршен из ових земаља (сем Грчке) преко аустро-угарских железница, преко Фијуме, а само један, врло мали, део преко Констанце—Варне и Бургаса, Црним морем.

Овакво стање ствари неминовно је производило масу аномалија у саобраћају са Балканом. Сви колонијални производи који су могли да уђу директно у балканске земље, преко природних пристаништа Јегејског мора, Јадранског мора или Црног мора, морали су да пређу преко Фијуме или Хамбурга, чинећи један заобилазни пут од више хиљада километара. Исто тако је било и са извозом, а нарочито са сировинама или са кабастом робом, морала је да прелази дуге путеве и нелогичне правце преко аустро-угарске територије уместо да иде морским путевима, који су за њу били много јефтинији и практичнији. |

Поред овог господарења целокупним транспортним средствима, које су централне силе експлоатисале, оне су држале у својим рукама још и све трговачке кредите и потпуно је разумљиво да су сва тржишта балканских земаља била искључиво резервисана за индустриске производе ових двеју германских земаља, а осим тога сви производи и сва трговина балканских земаља били су упућени искључиво на пијаце централне Европе.

Међутим ове идеје ин саобраћајна политика Немачке и АустроУгарске, као што смо видели, нису одговарале жељама и потребама већине балканских земаља а исто тако и појединих народности које су биле под аустро-угарском влашћу, а нарочито Чесима. Шта више оваква политика била им је од штете,