Историја српских железница : 1850-1918, стр. 52

12

лезнице "у Ново-Пазарском Санџаку, што доказује још и последица тога тумачења: припремљени план 1900 године од стране заједничких влада Аустро-Угарске.

Међутим, као што се може јасно видети овај члан Берлинског уговора говорио је само о војничким и трговачким путевима а никако о железницама. Ово је тврђење потпуно оправдано, јер да се мислило на железнице неоспоран је факт, да би се у уговору јасно прецизирало, као што се то учинило у члану 29 који се односи на Црну Гору. У оваквом случају оправдана је претпоставка да железнице у Црној Гори имају мање важности за међународни саобраћај неголи железнице које би пролазиле преко Санџака и везивале Беч, те према томе да се хтело да говори о железницама у Санџаку, Берлински уговор би неоспорно. 0 томе донео нарочиту спецификацију.

Али Аустро-Угарска није никада имала никаквих обзира ни скрупула и зато је са задњим намерама и тумачила овај члан, на свој начин, припремајући свој план о железници Беч—Солун да га изврши у згодном моменту. Извршење овог спремљеног плана од стране Аустрије имало је читаву серију врло важних последница. Општи интереси Аустрије и Немачке били су у питању. Овом линијом требали су да прођу сви транспорти аустриске и немачке робе. Ова пруга требала је бити саграђена немачким капиталима. Она је требала да фаворизира путнички и робни саобраћај немачки од Солуна за Оријенат и Крајњи Исток. У исто време Аустрија је предвиђала да ће том пругом најефикасније моћи да експлоатише Ново-Пазарски Санџак и у политичком и у економском погледу.

Извршавајући овај свој припремљени план, Аустро-Угарска је припремила и један други свој план, више макијевелистички неголи први. Она је врло добро знала и познавала стратегијску важност Ново-Пазарског Санџака и неоспорно је да би линијом кроз Санџак могла да доведе своје трупе много лакше и много брже у центар Старе Србије и на тај начин би могла завладати Косовском равницом, која је била кључ Балканског полуострва; те би тако могла врло брзо и врло лако да продре у долине двеју југословенских река: Мораве која тече на север ка Дунаву и Вардара који тече на југ ка Солуну и Егејском мору, и да на тај начин сигурно завлада свима Југословенским земљама и у економском и у политичком погледу.