Историја српских железница : 1850-1918, стр. 51
11
појединих железничких линија у Софији и Нишу и као што ћемо доцније видети, ове две линије су одмах отпочете да се граде, те на тај начин железничка пруга која је пресецала Србију од Земуна ка Београду—Нишу—Цариброду—Софији и Цариграду и друга пројектована директно од Беча — Земуна— Београда—Ниша — Скопља— Солуна, добиле су значај интернационалних линија.
Али зато време — Аустрија је форсирала радове на изградњи пруге Сарајево— Увац, на крајњем северу Ново-Пазарског Санџака, и да би ослабила економску и политичку моћ линије БеоградСолун, која је неминовно за Србију била од велике важности, она је имала намеру да веже пругу Сарајево— Увац са пругом Митровица— Солун, тако, да тиме одстрани транзитирање преко Србије и да на тај начин окрене главну пругу Беч— Солун преко територије коју је она окупирала.
Колику је важност Аустро Угарска поклањала овом питању нека послужи само следећи детаљ, који се налази у протоколу Крунског Савета Аустриске монархије у Бечу од 29 јануара 1875 године, а кога се дотакао и лепо изнео и господин Фердо Шишић у своме делу — чланку: „Беч џ Босна ши Херцеговина у почешку 1875 године“)
У томе протоколу, између осталога налази се и говор надвојводе Албрехта који је, говорећи о политици Аустро-Угарској, још тада наговештавао њене најскривеније жеље. Између осталога Надвојвода каже: „Ја сам убеђен, да ако ми желимо да се увучемо једним појасом у тершторије Турске империје а да је не уништимо сасвим, ми ћемо биши приморани, у шом случају, да добро пазимо да наше нове границе остану увек лимштрофне са осташком турске шеришорије.
„Ова нова граница биће одређена између Црне Горе и Србије и додириваће Балканске планине. |
„У сваком случају шреба да имамо слободне руке и дирекшне везе са Турском и да нег будемо узнемиривани од њених вазала (Црне Горе и Србије), ше да се на шај начин може наша шрговина упушиши и кретати железничком линијом од Новог (на Уни) преко Сарајева, Призрена штпд.
„Ове услове ми никада нећема добити ако Црна Гора и Србија буду имале заједничке границе“.
Овакве је планове ковала Аустро-Угарска монархија и није никакво чудо што се у Бечу тумачио члан 15 Берлинског уговора на тај начин, као да је он давао права Аустрији да сагради же-
г) Види: Загребачке, Новости“ број 355 од 25-Х1-1931 године. =