Историја српских железница : 1850-1918, стр. 54

14

Тек у јануару 1908 године Аустрија се одлучила да изврши свој план, спремљен још пре 8 година. Поставља се питање: зашто је Аустрија чекала 8 година да отпочне преговоре са Турском о грађењу ове железничке линијег Зашто је Барон Ерентал тек у месецу јануару 1908 године дао деклерацију у Делегацијама Аустро-Угарским, да је моменат дошао да се од Турске тражи концесија за изградњу пројектоване железничке пруге.

Аустрија је имала више разлога због којих је чекала до 1908 године да би отпочела остварење овога плана. Ми Бемо покушати да овде то изложимо.

Први и најважнији разлог био је тај што су Аустрија, а специјално Немачка, имале бојазан од опозиције Француске и Италије, јер би неминовна последица извршења овог плана Аустриског, била сува штета по интересе француске и италијанске, а фаворизација немачких интереса и трговине. Пут за Индију скренуо би у корист централне Европе, а интереси јужне Италије били би угрожени. Бриндизи би био замењен Солуном.)

Поред тога овај Аустриски пројекат дао би могућности да се васпостави од Лондона до Порт-Саида и од Александрије преко Остенда—Еко-Ла-Шапела и Беча једна линија која би била много краћа него ли она која иде преко француских и италијанских железница за Солун. Ако се узме и та чињеница, да је Солунско пристаниште ближе Суетском каналу и Египту, и да је растојање између Солуна и Александрије 1200 км док је растојање од Брин– дизија и Александрије 1550 км. онда се може с правом рећи да би, на тај начин, Солун остао једно од Немачких пристаништа првога реда.

Други разлог који је задржао Аустрију да оствари раније свој план били су интереси саме Мађарске. Јер, извршујући свој план и везивајући железничку пругу Увац— Митровица, Аустрија би неминовно фаворизирала немачку трговину, саму Немачку а нарочито земље које су око Беча, што би ишло на велику штету мађарске трговине. Мађари су ово одмах увидели и отпочели су огорчену борбу против овог Аустриског плана. Да биу неколико парирали ово нерасположење, Аустријанци су обећали Мађарима да им даду везу Пеште са Сарајевом, преко Шамца— Осијека и од Сарајева на Сплит — Јадранско море, алии поред свега тога, Мађари су водили врло живу дискусију по томе питању све до

7) Видети: Дон Марцио: — „1! сотегсто Папапо“, поу. 1900; и Сћ. Соћгеап „Р Едш те аапандие“ — Рапз 1901.