Историја српских железница : 1850-1918, стр. 58

18

Први покушаји за грађење српских железница

То је било још 1851 године, под владом Кнеза Александра Карађорђевића, деде нашег данашњег Краља Александра, када се појавила у Србији прва озбиљнија мисао о грађењу Српских железница. У то време Србија је била вазална Кнежевина Турске царевине, те да би саградила себи железнице, морала је да тражи специјално одобрење од Порте.

Ми смо раније видели да је Аустрија у договору са Русијом била поделила, фиктивно, Балканско полуострво на два дела. Западни део са Солуном припао је Аустрији а источни са Цариградом Русији. Што се пак тицало вазалне кнежевине Србије, која је уживала протекторат Великих Сила, она је остала као једна неутрална сфера, између два горња дела, као један терен на коме су се сукобљавала два престижа — Руски и Аустриски. У овој борби аустро-руској о превласт над Србијом према њеном географском положају појавила се још једна околноста то јеи непрекидна жеља Српског народа за ослобођењем, која је почела да се јаче испољава још од 1804 године.

Турска је пратила са стрепњом развијање међународне политике а у исто време надгледала будним оком, изблиза сваки покрет Србије. Све што је могло допринети културном развитку Србије, Турска је гледала да то још у зачетку спречи, па се неминовно успротивила и грађењу Српских железница, знајући унапред да железнице могу врло корисно послужити Србима за превоз трупа на границу Турске и на тај би се начин Србија ослободила турског јарма. .

Ако се посматрају тадање железнице на Балканском полуострву, видеће се, да су Турци били саградили пругу од Цариграда до Софије и од Солуна до Митровице и да их даље нису продужавали само с разлога да би оставили Србију потпуно изоловану од свих општих веза железничких.

Пре но што је Аустрија поставила своју саобраћајну политику, Турска је имала свој план у томе погледу, са намером да веже своју железничку мрежу преко Митровице и Босне са дустриским железницама и да на тај начин изолује Србију и осигура себи стратегијске интересе.

Са ових разлога, Турска је била неумољива у питању молбе Кнеза Александра Карађорђевића по предмету грађења железница кроз Србију. Чак је ишла тако далеко, да није хтела ни да чује да се о том питању говори.