Историја српских железница : 1850-1918, стр. 62

22

„Овде се неће, уосталом, оснивати енглеске претензије, тиче се у скорој будућности удвостручавања важности Београда и повећања железничких линија, васпостављајући једну линију која ће везивати ову варош и Тршћанско пристаниште, које ће на тај начин имати брзи промет за аустриску робу упућену у унутрашњост земље“.

На овај начин коментарисани су тадањи догађаји и расправљало се о разним решењима, која су се односила на грађење српских железница, али, у ствари, све је остало по старом и ништа није отпочињано озбиљније. У то време извршене су в важне промене у владавини мале Србије и железничко питање остало је за доцнија времена.

Тек у години 1864 тадањи Министар грађевина издаде наредбу да се позове један француски инжињер који ће отпочети студију терена а поставити трасу за железничку пругу, која је имала да прође од севера па на југ Србије. И доиста, те исте године приспео је у Србију Кис француски инжињер, који је прво простудирао земљиште куда је пруга имала да прође и затим је израдио пројекат са врло озбиљним коментаром и о томе поднео свој специјални реферат Министарству. Чим је поднео свој реферат овај инжињер је отпутовао из Србије. Али министарство није могло да оствари овај пројекат из разлога, што Турска, ни овом приликом, није дозволила грађење српских железница.

У 1867 години поново се покреће питање грађења Српских железница. Овога пута сама Аустрија почела је да истерује ово питање на чистину. Она је видела врло јасно да њен утицај у Србији неће бити дугог века и да ће исти моћи да учврсти само, у случају, ако би могла да успе да подвргне Србију цод своју апсолутну економску потчињеност. И њене дипломате биле су мишљења да ће ово моћи да оствари само тако, ако се буду саградиле железнице у Србији, које ће јој послужити као најефикасније сретство у своме циљу. Са тих разлога она је поново отпочела да ради на питању грађења Српских железница. Она се сама понудила Србији да интервенише код Турске по овом питању, указујући на намере Турске којима жели да потпуно изолује Србију својим железничким пругама, које је већ пројектовала.

Аустрија није само понудила Србији да интервенише код Турске да ова продужи своју железничку линију до Ниша, већ је понудила да је помогне да сагради железничку пругу кроз Србију и веже је са својим железницама, онде, где за Србију буде најрентабилније.