Историја српских железница : 1850-1918, стр. 66

26

-лезница. Српска влада остави да реши питање железнице за допније, у једном згоднијем моменту.

Тако питање изградње железнице у Србији би још једном скинуто са дневног реда.

Српска влада није престала да води своју железничку политику. И не обазирући се на опозицију, покуша да реши питање за време следеће две године. И заиста у 1875 год. 12 марта Народна скупштина изгласа један Закон о коначном проучавању железничке пруге утврђене овим законом, чији текст би објављен у Службеним новинама а који гласи:

МИ, МИЛАН ОБРЕНОВИЋ ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ И ВОЉИ НАРОДНОЈ КНЕЗ СРБИЈЕ

ОБНАРОДОВАЛИ СМО и ОБНАРОДУЈЕМО ОДЛУКУ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ:

Интерес државе и народа изискује изградњу железнице од Београда до вароши Алексинца и одатле до границе. Ова железничка пруга пролазиће долином Топчидерске реке, Кубрушнице, Јасенице и Мораве преко Јагодине, Ђуприје, Параћина, Делиграда и Алексинца до границе, где се има и везати за оријенталну железничку пругу. Министри Грађевина и Финансија су овлашћени да им Главна благајна стави на расположење суму од динвра 700.000.—, одређену за нужне трошкове ради коначиог проучавања речене железничке прупе. Ми препоручујемо и т. д. Министар грађевина М. М. Обреновић, с. р. М. Марић, с. р. Министар финансија

Чеда Мијатовић, с. ов“

Пре објављивања овог Закона Министар грађевина издао је потребних наређења ради његовог извршења и телеграфски позвао француског инжињера Понсе-а да изврши трасирање железничке пруге. Г. Понсе стиже у Београд и потпомогнут српским и страним инжињерима трасира ову прву железничку пругу која би ишла од Београда до Алексинца долином Мораве. Ова траса служила је доцније као подлога за главну пругу Београд— Ниш. о чему ћемо говорити у једном, од наредних, одељака.

У 1877 год. министар грађевина нареди проучавање трасе Ђунис—Ристовац (стара српско-турска граница) долином Мораве као и трасе пруге Ђунис—Цариброд, Бугарска граница, долином