Историја српских железница : 1850-1918, стр. 65

25

са железницама Турске империје, и ако би се десио случај да се та веза не добије, онда би српске железнице имале само локални. значај без довољног прихода, оне би пале само на терет буџета државног, те би неминовно српски народ имао да сноси врло велике терете у виду порезе. Али као најстрашније оружје, којим се опозиција служила против владе и против њеног пројекта за грађење железница био је политички разлог и бојазан од инвазије непријатеља у Србију. Говорило се да ће железнице послужити Аустрији да потпуно потчини Србију под свој економски јарам, а Турској пак да осигурају стратегијску могућност да најбрже сконцентрише војску и да окупира Србију.

Влада намесништва имала је да издржи огорчену борбу са опозицијом, а да и поред тога продужи да се бавирешењем питања. о грађењу железница. И тако је, водећи ову борбу, влада преко свог Министра грађевина у 1873 години поново наредила српским инжињерима да проуче трасу железничке пруге од Београда кроз Моравску долину до Алексинца, старе границе српско-турске.

И док су аргументи опозиције, које смо навели, имали силан. и дубок утисак на народне масе, дотле је влада, борећи се против ове опозиције полако побијала њихове наводе и указивала на корисност железница, и не обазирући се на околности публиковала у месецу јулу 1873 године у „Српским новинама“ број 206 и 207 услове за грађење железничке пруге у следећем:

1) „Железнице ће бити саграђене помоћу једног зајма закљученог у иностранству, исту ће градити предузимачи којима ће бити осигурана помоћ државе за време грађења и експлоатисања (систем субвенције) али ни једно ни друго неће бити уступљено предузимачу са минималном гаранцијом километарском (систем гаранције).

2) Гаранције, које ће осигуравати везу наших железница са Турским мораће сејош у напред добитиито у два правца — ка Солуну и ка Цариграду“.

Кад је приспео дан лицитације јавио се само један једини учесник и пошто је лично простудирао поменуте услове, изјави да повлачи своје предлоге.

У ствари то нису били тешки и неостварљиви услови који су нагнали предузимача да повуче своје понуде. Ово одустајање било је због једног другог — политичког узрока. Видећи да ће Српска железница бити саграђена изван њеног утицаја, Аустрија изјави своју потпуну незаинтересованост за судбину Српских же-