Историја једног француског сељака

116

ТХ.

Ја вам пишем, браћо, ову књигу да је у здрављу читате и да се из ње памети учите. Лепо је то кад ви знате шта су радили ваши очеви и дедови. Ето _ја сам стар, могу скоро и умрети, а помреће за два_јестину година највише и сви они који су као и ја упамтили шта се и како се код нас радило. Остаћете само ви млађи, па кад когод од вас зажели да чује чисту и праву истину о свим делима, што су их починили ваши очеви, а ви је не ћете имати од кога да чујете. Све ће то пакосни људи да изврну и изопаче, па у место на чист извор, одвешће вас на прљаву каљугу, да вас напоје истином. ( тога ја као сељак и причам вама сељацима чисту истину. Ја немам очекивати да ћу бајаги постати какав велики господин, на прилику министер, јал началник, јал какав други велики, велики чиновник; а, вала, не ћете ме ни завладичити; будите сигурни: моје је све већ било и прошло, ја још дан за дан, па ће и смрт за врат; с тога, браћо, што вам ја рекнем зпајте да је истинито као свето. Доста сам живео, доста сам грешио као сваки човек, али данас ми је пред очима, само правда и истина. Кад вам ја причам како је код нас било народу тешко и шта су е њим радила, господа, ви не мислите да сам ја залудан човек, па тек пишем да протерам време. Није тако, браћо. Имам и ја много својих послова као год и ви. И ја овако стар још крваво зарађујем онај комад леба, што га једем са својом децом. Ал ја знам, браћо, да нема добра ни спасења народу, ако сваки поштен човек не ради да се у земљи заведе добар поредак.