Историја једног француског сељака

119

људима. Неправдом може да се помогне један, да се овајди други, да се награби туђе муке трећи; али народ, цео јадан народ не ће никако имати среће ни берићета ако не буде тежио правди. И ви сте народ, браћо, баш ви и јесте прави народ, с тога за вас нема никаквога добра без правде; с тога љубите правду, браните правду и на земљи ће бити рај.

Но, не варајте се. Често се свако ђубре износи на пазар, па се подвикује: „Ево вам правде!“ Не варајте се. Распознајте правду од неправде. Ја с тога и пишем ову књигу, да видите, на чијој је страни била правда у оно време о коме вам причам,

Но да вам причам шта је било даље у нашем Паризу, а, богме, и у нашем селу. =:

Око „богородичног покрова“ добијем од Маргите писмо. Ево, шта ми је она писала:

„„Бубазни мој Мишо! Примали смо твоје писмом много нас је обрадовало, и ако си ти у њему писао много жалосних ствари. Шта ћемо г — није вајде јадати се и тужити што на свету има много зла. Треба се уздати у своје силе, треба радити неуморно, па ће од онога што је сад зло, постати добро. Отац је једнако у послу, главу не диже. ( тога није имао кад ни да пише, те наручи мени да вам ја напишем. Да вам причам, како ми овде живимд. Станујемо у једној прегрдној каменој кућурини, и то баш на вр'у. Степени, којима се пење до наше собе, мрачни су и прљави, а наша је собица мала и ниска. Таквих соба има у овој кући неколико стотина и у свакој живе по две, по три, па и по четири душе. Ту ти живеи ткачи, и кројачи, и обућари, и гробари, и музиканти, и комендијаши, и чиновници, и амали, и новинари