Историја једног француског сељака

125:

ако не огреје сунце сиротињу нашу, од никуд је. огрејати не ће.“

Х

А господа у то доба, кад видоше да се законитим путем не може ништа наудити народним депутирцима и народу, а они се пустише у разне шеретлуке. и ујдурме, само да како год заварају народ, па да. га опет гуле, као што су и дотле чинили. Сама господа да пођу да се крве са побуњеним народом аја, то не иде, а шта би могла и да учине господа, са својим белим рукама и детињом слабошћу. Ми би их капама побили. Ето с тога они хтедоше да натуткају на нас солдате. Но солдати се онда не дадоше преварити. А наша господа онда дај, те доведоше Немце на нас и/на солдате. Ето у Нанси, они су звизнули и вабнули Немце, а њима продана солдатија и госпоштина долетише као гладни пси да кидају наш јатни народ.

Ето, браћо, како су нас онда затрла и запалила, наша господа. Но и њима се, вала, спремао црни петак. Народу је већ било прекипело, и људи, где год су се сретали, једнако су говорили, да је господски шеретлук и безобразлук превршио сваку меру. Нађеш се тако у мејани с човеком, с којим се никад видео ниси. Назовете један другом бога, упитате се за здравље, па се почнете разговарати, како је у коме крају. Ту ти непознат човек, кажем вам, почне тако искрено да говори, тако много да се тужи на господу, да ти самом прекипи, па се и ти почнеш Јадати. Тако ми је једног дана говорио један сељак, баш кад сам му клеџао сикиру.