Историја једног француског сељака

132

су свештеници стали да се заклињу народу на верност, а један архијереј, говорило се, и благосиља после · заклетве. -Поповима, који нису хтели заклетх се народу, одузете су парохије. „А ... а — ето тако, то ми и јесте архијереј. Алал му вера. Он је пристао да се и манастирска земља прода, он и попове заклиње, и заповести наших депутираца слуша. Тако и треба — а сваки који се противи уредбама, које се спремају за добро народа, тај је гори од најгорег штенца — вели кум.

» 4) то ви мене таким именом частите,“ вели Валеша. „Е, чек, баш да вам кажем шта је тај ваш дивни архијереј; он је Јуда издајник, гори од циганина који за једно ћувте продаје свог оца. И сви они, који вале тога мурдара, нису бољи од њега.“

Кум плану, па викну и полети на Валешу, а Валеша опет на њега са чекићем, те умало један не леже мртав; једва сам их жив раздвоио. Сутра дан одма Валеша поиште од кума буквар и свој ајлук. Кум му исплати све до кршене парице, напише му у исправи да је вредан радник и да није пијаница и сутра дан Валеша скупи свој пртљаг и пође. Ја га испратим до иза села. Било ми је жао пи тешко да се растанемо. Није шала, толико смо година заједно радили. Кад се вратим кући, кум ме дозове, па ми вели: „Мишо! сад ћеш ти бити најстарији у ковачници, калву нађи сам, а за плату — ја ћу ти повисити.... Видиш, ја немам кад да се задржавам и да управљам у ковачници. Имам посла око мана стирске земље, те ми глава бучи. Запуштена земља. — Трбушата братија пустила су да се земља упарложи. Баш су ти те калуђерштине биле, као оно што се прича, као пеи на сену; нити су сами јели нити