Историја једног француског сељака

144

траже, и ако је народа било сто пута више, но по пова и господе. Горак је био наш живот, но ви све то знате; не треба сад ја да вам казујем. А сад погледајте шта су за народ учинили депутирци. Прво: они су укинули да се људи деле по класама. Нови закон сад овако гласи: „Сви су људи слободни, и сви су међу собом равни. То значи — био господин, био свештеник, био сељак јал мајстор, то је сад све једно пред законом. И пореза је на све ударена. Свака се кривица једнако казни, па учинио њу господин или сељак; нема никакве олакшице ни господину, ни трговцу. Суд је, значи, за све једнак. Ја сам на све то пристао, браћо, а то значи да стеи ви на то пристали, јер ви сте ме послали да тамоу место вас говорим. Друго смо решили да су сви људи слободни, свима је слободно да говоре, да читају и пишу што-им душа зажели. Кривични закон има, па ако ко што год лаже, оно је у кривичном закону написано како се тако дело казни. То је врло важна. ствар, браћо. Без тога ништа добро не би се никад ни могло учинити. Кад не би било слободно да се претресају свачија дела, онда како би свет сазнао ко ради право, а ко опет криво, ко је за народ, а ко је против народа. Мучан је то посао, браћо, кад човек не сме ништа да рекне о делима и поштењу господе и власти.

Господлук је као господлук, кад човек седне па узме један пут уздице у своје руке, он онда тера, њему се чини да је онако најправије како он ради, а оно је може бити рђаво да не може бити горе. Е сад како ћеш поправити таког човека, или га сургунисати, ако не ће да се поправи, кад не смеш изнети његова дела на видело Не можеш никако. Не